Izvor: Politika, 18.Sep.2009, 02:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Most kod Ade na četiri gradilišta
Stub nosač ćuprije preko Save „niče” na špicu Ade Ciganlije, dok se početak grede nazire na čukaričkoj obali. – Pristupnica hipodromu gradi se u roku, projekat za novobeogradsku gotov
Ako je verovati nadležnima iz gradske uprave, novi arhitektonski simbol grada biće završen za dve jeseni. U oktobru 2011. godine most na Savi, kod Ade Ciganlije, trebalo bi da preko šest traka, dva šinska koloseka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i dve pešačko-biciklističke staze propusti prve putnike. Dosadašnja dinamika radova, kako ističe Dragan Đilas, gradonačelnik, ukazuje da će tako i biti.
– Most je započet pre 11 meseci, a njegova izgradnja sada se nalazi malo ispred zacrtanih rokova. To je blaga rezerva koja će poslužiti kada dođe zima, jer će dalji ritam radova zavisiti od vremenskih uslova – rekao je gradonačelnik.
Sa pilonom visine 200 metara i glavnim rasponom sajli od 376 metara, ćuprija kod Ade biće dugačka 929 metara i široka 45 metara. Njena propusna moć biće 12.000 vozila na sat, a kroz konstrukciju će biti provučeni i svi neophodni vodovi komunalne i javne infrastrukture.
– Izgradnja mosta obavlja se na četiri različite lokacije – na čukaričkoj strani izbetoniran je prvi deo grede i privremena platforma sa koje će se postavljati ostali segmenti ćuprije. Na špicu Ade Ciganlije zidaju se temelji za noseći stub – pilon, dok se na levoj obali Save i na gradilištu Male Ade pobijaju šipovi i talpi za preostale stubove mosta – objasnili su u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Pažnju javnosti ovih dana u najvećoj meri privlači gradilište pilona na Adi Ciganliji. Džinovski stub proviriće iznad zemlje za dva do tri meseca, a radnici trenutno nalivaju njegove temelje. Postavljanje prvog sloja podno budućeg stuba biće, posle 48 sati danonoćnog rada, gotovo večeras, a kada beton bude spreman predstoji izlivanje još dva sloja debljine po devet metara. U iskopinu duboku 27 metara biće izliveno 2.700 kubika betona, a celu konstrukciju stabilnom će držati 113 betonskih šipova koji su zariveni duboko u zemlju. Graditelji su istakli da se za ovu složenu operaciju koristi obimna operativa koja obuhvata i skele usidrene u Čukaričkom rukavcu preko kojih se beton pumpama transportuje do jednog od najvećih kopova za temelj. „Rast” pilona, putem mrežnih kamera, moguće je neprekidno pratiti na internet adresi www.savabridge.com.
– Ugovorena vrednost mosta iznosi 118,6 miliona evra, ali postojeći trend pada cena materijala i usluga može dovesti do izvesnih ušteda. Najveći deo radova finansira se kreditom koji je grad Beograd dobio od Evropske banke za obnovu i razvoj, dok izgradnju prilaznih saobraćajnica finansira Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda – istakli su u ovoj ustanovi.
Most na Savi deo je unutrašnjeg magistralnog prstena koji će, kada bude završen, povezati Palilulu, Zvezdaru, Čukaricu i Novi Beograd, odnosno rasteretiće odavno preopterećen saobraćaj u centru grada. U sastav magistralne trase uključene su i prilaznice budućem mostu, od kojih se za sada gradi jedna – nadvožnjak kod Careve ćuprije (petlja hipodrom). Osim nje, na čukaričkoj strani biće napravljena petlja u Radničkoj ulici kojoj će se pristupati iz Bulevara vojvode Mišića, a novobeogradsko uključenje nalaziće se pri Ulici Jurija Gagarina.
Radovi na Carevoj ćupriji čija je vrednost oko 20 miliona evra prate zacrtanu dinamiku i biće okončani u oktobru 2011. godine, kada i most. Za idejno rešenje petlje Radnička nedavno je raspisan konkurs, a direkcija trenutno radi na rešavanju imovinskih statusa. Glavni projekat za pristupnicu Novom Beogradu već je urađen, a pri kraju je i njegova tehnička kontrola – rekli su u direkciji.
Osim činjenice da nisu uračunate u cenu mosta, ostali detalji o ove dve (od tri) pristupne saobraćajnice nisu poznati. Stručnjaci još ne mogu da preciziraju njihovu cenu, ali postoje nezvanične procene.
– Petlja u Radničkoj je veoma komplikovana, tako da bi mogla da košta između 20 i 30 miliona evra, dok je novobeogradski prilaz znatno jednostavniji i, shodno tome, jeftiniji – kažu stručnjaci.
M. Luković
[objavljeno: 18/09/2009]
.jpg)
