Izvor: Politika, 01.Sep.2010, 00:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luka Beograd korisnik još 100 hektara zemljišta
Viši sud u sporu između grada i lučke uprave odlučio presudio u korist luke. Za grad ovo nije konačna odluka i zahtevaće reviziju sudskog rešenja
Oko sto hektara zemljišta između Pančevačkog mosta i Ade Huje presudom Višeg suda, vraćeno je „Luci Beograd” na korišćenje. Ovo zemljište na desnoj obali Dunava predmet je sedmogodišnjeg spora između grada i lučke uprave.
Poslednjim rešenjem, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prema rečima Nenada Popovića, predsednika skupštine akcionara „Luke Beograd”, sud je odbacio zahtev da se Skupština grada uknjiži na zemljište na koje grad pretenduje na osnovu ugovora iz 1975. godine.
– Najzad je dokazano ono što tvrdimo od samog početka: da ugovor nije stupio na snagu i da ne može da proizvodi pravno dejstvo zato što nije dobio saglasnost tadašnjih organa uprave grada i nisu overeni spiskovi parcela. Javni pravobranilac Beograda u ovom postupku nije uspeo da dokaže da je ugovor stupio na snagu – rekao je Popović na jučerašnjoj konferenciji na medije koju je sazvala uprava „Luke Beograd”.
Ugovorom zbog koga se tuže, preduzeće „Luka Beograd” prenelo je zapravo na grad pravo korišćenja zemljišta, na osnovu koga je on posle tri decenije pokušao da se uknjiži.
Bez obzira na to što uprava luke na najnoviju presudu gleda kao na konačnu, Strahinja Sekulić, gradski javni pravobranilac, kaže za „Politiku” da spor još nije rešen.
– Grad će tražiti uspostavljanje privremene mere, to jest zabranu opterećenja i raspolaganja zemljištem. Istovremeno ćemo zahtevati reviziju sudske odluke. Svoja prava ćemo pokušati da ostvarimo u parničnom postupku – tvrdi Sekulić.
Grad je pre sedam godina podneo predlog za uknjižbu na 87 hektara lučkog zemljišta, što im je Drugi opštinski sud omogućio. Ali sadašnji vlasnici luke su 2005. godine, posle kupovine većinskog dela akcija uložili žalbu i dobili spor pred Okružnom sudom.
Novi predlog za uknjižbu, tri godine kasnije, grad je podneo na 110 hektara i ostvario to pravo. Međutim „Luka” je iste godine osporila ovu uknjižbu i izdejstvovala vraćanje predmeta u ponovni postupak. I, najzad, grad 2009. godine u novom sudskom postupku uspeva da uknjiži 110 hektara, na šta se „Luka” žali i dobija spor pred Višim sudom u julu ove godine.
I da je presuda konačna, „Luka Beograd” ne može automatski da gradi na ovom prostoru. Luka je, kako je pojasnila Sofija Tasić, v. d. direktora te firme, ovom presudom dobila mogućnost da kao titular na zemljištu faktički uplati konverziju odnosno punu tržišnu cenu zemljišta i postane vlasnik na zemljištu. Jer, prema novom Zakonu o planiranju i izgradnji vlasništvo nad zemljištem osnov za dobijanje građevinske dozvole.
– Grad samim tim nije izgubio ništa, jer će prema odredbama zakona 50 odsto svih prihoda koje luka uplati na osnovu konverzije završiti u kasi grada dok će drugih 50 odsto prihoda otići u Fond za restituciju – navela je Tasićeva.
Govoreći o planovima „Luke Beograd” Tasićeva je ponovila da će na 96 hektara zemljišta, koje nije bilo sporno, graditi stambeno–poslovne objekte. Na preostalih 100 hektara, oko kojih se spore sa gradom, urbanisti su takođe predvideli stambene i komercijalne sadržaje.
Na pitanje, koliko će novi zakon o lukama onemogućiti njihovu nameru da zidaju 2, 5 miliona metara kvadratnih na ovom prostoru pokraj Dunava, ona je objasnila da će lučka delatnost ostati na 35 hektara, koliko i sada zauzima, sve dok tako postoji u planskim dokumentima.
– Zakon je propisao obavljanje lučke delatnosti kao javni interes što znači da lučki operater ne može po svom nahođenju da prestane da se bavi lučkim poslovima. Ne vidim, međutim, zašto je bilo potrebno da se zemljište na kome se obavlja lučka delatnost označi kao isključivo zemljište u javnoj svojini i da se daje primat državnoj u odnosu na privatnu – navela je Tasićeva.
M. Avakumović
D. Mučibabić
objavljeno: 01.09.2010.
