Izvor: Politika, 03.Maj.2011, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav rođena iz atletike
Pobednici trke uz Avalski toranj, Kristijan Stošić i Aleksandra Pešić za tri meseca svoju ljubav krunisaće brakom. – Prosidba na vidikovcu tornja, posle savladanih 553 stepenika
Simbol Beograda ovih dana postao je i simbol ljubavi. Na vidikovcu Avalskog tornja Kristijan Stošić, atletičar,zaprosio je svoju devojku Aleksandru Pešić, takođe atletičarku. I to posle trke uz Avalski toranj na kojoj je Kristijan osvojio prvo mesto, isto kao i Aleksandra u ženskoj konkurenciji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Odmah je dogovoreno i venčanje. Biće u avgustu, u Parku ljubavi na Adi Ciganliji.
– Trka je bila izazov. Stepenište je usko, gazište strmo, nigde prozora, vazduha, kao da trčite kroz tunel. Nema ni obeležja na spratovima, ne znate ni gde ste, ni koliko treba do kraja. Kada sam video dnevno svetlo i Aleksandru na vidikovcu, mojoj sreći nije bilo kraja – kaže Kristijan, koji je ovom trkom uz Avalski toranj oborio rekord od prošle godine. Visinsku razliku od 122 metra i 553 stepenika savladao je za 201 sekundu.
– Sa tornja se vidi gotovo pola Šumadije. Bilo je prelepo. Dok smo stajali zagrljeni i posmatrali Beograd videli smo i Železnik, gde sada živimo zajedno. Čini mi se da je tada odluka da se venčamo samo ojačana – iskren je Stošić.
Upoznali su se pre sedam godina na krosu. Osvojila ga je lepotom i brzinom.
– Imala sam 14 godina kada sam se počela baviti atletikom. Kristijan je vodio ženski tim u atletskom klubu „Kometa” u kome smo oboje sada. Prvo smo se družili. Posle dve godine pojavile su se simpatije, kasnije i ljubav. On je, kako i dolikuje muškarcu, bio taj koji je prvi „dotrčao” do mene – kaže uz osmeh Aleksandra.
U početku veze nije sve išlo tako glatko.
–Imala sam 16 godina, a Kristijan 22. Mom tati nije bilo drago što sam se tako mlada zaljubila. Podršku mi je dala mama. Pre dve godine na obali mora u Turskoj, zakleli smo se jedno drugom na ljubav – priča Aleksandra.
Ona trči kratke staze, 100, 200 i 400 metara, dok je Kristijan dugoprugaš i „specijalista” za polumaraton i maraton. Na ovogodišnjem Beogradskom maratonu u ukupnom skoru bio je šesti, a od naših atletičara drugi. Aleksandra je trku na tornju savladala za 290 sekundi. Za ovaj atletski uspeh, kaže, može da zahvali i Maji Marinković kod koje radi u frizerskom salonu, jer joj je dala slobodan dan da trči. I pobedila je.
– Kristijanu i meni atletika je ljubav, ali discipline kojima se bavimo se razlikuju. Ako i dete povuče na nas, pa zavoli atletiku pitam se kojom će se disciplinom baviti? Možda će biti srednjoprugaš, da zadovolji i mamu i tatu – kaže Aleksandra.
Za venčanje u avgustu pripreme su već počele.
–Za svadbu ću obući venčanicu, a Kristijan svečano odelo. Ipak, može se dogoditi, da se u toku slavlja presvučemo u dres, šorts i patike.
Kristijan je predložio i da nam torta bude u obliku atletske staze, ali to ćemo tek videti – objašnjava Aleksandra.
– To ipak zavisi od Aleksandre, njenu želju moram da ispunim – kaže uz osmeh budući mladoženja.
---------------------------------------------------
Trčanje uz stepenice
Trka uz Avalski toranj održala se u okviru manifestacije „Kule Beograda”, u kojoj se atletičari i rekreativci nadmeću u brzom trčanju uz stepeništa najvećih poslovnih zgrada. Ovo je drugi put da se trka održava na Avalskom tornju.
Manifestacija „Kule Beograda” traje već 25 godina, a od 2007. godine dobila je međunarodni karakter. Ideja da se u srpskoj prestonici trka organizuje, potekla je od Đoke Vještice, dugogodišnjeg urednika „Studija B”.
Branka Vasiljević
objavljeno: 04.05.2011.
