Izvor: Politika, 04.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Libeskind razdrmao učmalu arhitektonsku misao
Domaći stručnjaci ocenjuje da bez velikih arhitektonskih imena nema velikih poteza. – Otvorena „goruća” tema: uređenje rečnih obala
Uređenje dunavskog priobalja od dorćolske marine do Ade Huje u režiji arhitekte Danijela Libeskinda, koji je kod nas predstavio viziju tog prostora, domaći stručnjaci ocenili su kao veliki pomak. Ovdašnje arhitekte u razgovoru za „Politiku” ponajviše je obradovalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to što se pitanje urbanizacije rečne obale pomaklo sa mrtve tačke.
Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda, smatra da je njegov plan odličan i da je detaljno proanalizirao desnu obalu Dunava, ali da se možemo radovati tek kada grad i republika izmeste luku i železnicu.
– To je veliki zalogaj, a Libeskind ga je osmislio fantastično. Što se više približavamo Dunavu problemi su sve veći, pa je za početak, što naglašava i svetski arhitekta, važno rešiti pitanje infrastrukture. A, za javne radove grad i republika treba da obezbede sredstva – istakla je Gligorijevićeva.
Jovan Mitrović, arhitekta i predsednik Saveza arhitekata Srbije, pozdravlja Libeskindovu volju da srpsku prestonicu spusti na reku i ističe da „bez velikih imena nema velikih poteza”.
– Dolazak ozbiljnih svetskih arhitekata za Beograd je ulaznica na mapu arhitektonskih destinacija koje će privući ljude iz sveta. Njegov Jevrejski muzej u Berlinu izuzetno je posećen. To delo je maestralno, a atmosfera prostora ledi krv u venama. Da li će u procesu stvaranja sve što je zamišljeno u priobalju biti ostvareno ili ne, sada niko ne može da kaže. U svakom slučaju velika je stvar da iza nekog projekta u Beogradu stoji ime poput Libeskindovog – kaže Mitrović.
Za Mladena Pešića, studenta arhitekture, Libeskind je lepo osmislio taj deo Beograda, ali zamera mu na banalnoj simbolici visoke kule na mestu susreta reke i grada.
– Najbolje u celoj priči je otvaranje goruće teme – uređenje savske i dunavske obale. Predavanje je izazvalo veliku pažnju i nije mi jasno zašto on nije odgovorio na nekoliko pitanja koja se tiču rešavanja saobraćajnog problema u tom delu Dorćola. Čini mi se da je suština ovog projekta reklama. Dovesti svetsko ime i privući pažnju grada, što nije loše, ali mislim da imamo mnogo boljih domaćih projekata za koje se ne zna. Grad nije zainteresovan za njih, a fakultet nikako da napravi prezentaciju – kategoričan je Pešić.
Premda Libeskindov master plan još nije video, Đorđe Bobić, arhitekta, raduje se njegovom dolasku jer se na taj način šalje poruka da je prestonica uprkos krizi postala poželjno mesto za velike projekte.
– Dok sam bio glavni gradski arhitekta zalagao sam se da arhitekte Libeskindovog kalibra stvaraju ovde. To odavno čekam – objasnio je Bobić.
Antonije Antić, arhitekta i bivši direktor gradskog Urbanističkog zavoda, posebno ističe kanale kao dominantan motiv Libeskindovog urbanog dizajna.
– On je doneo svež povetarac u domaću učmalu arhitektonsku misao. Dopadaju mi se kanali kao značajne celine ulepšavanja prostora u priobalju – komentariše Antić.
D. M.
---------------------------------------------------------
Pešačke staze, parkovi i spektakularna kula
Danijel Libeskind, američki arhitekta evropskog porekla, dunavsko priobalje vidi kao stambeno-poslovnu celinu protkanu pešačkim zonama, trgovima i obiljem zelenila. Novo gradsko jezgro sa starim bi povezao širokim bulevarima, ulicama i skverovima. U centralnom delu smestio bi park od 16 hektara do kojeg bi se stizalo prečicama i podvožnjacima. Pešačka i biciklistička staza treba da budu veza marine sa Pančevačkim mostom. Francusku ulicu vidi kao područje koje se prostire do Dunava i završava trgom na obali sa, kako kaže, spektakularnom kulom od 250 metara. Osim što bi bila gradski vidikovac predviđena je za hotel i apartmane. Libeskindov master plan koji je naručila Luka Beograd brojne kvartove oplemenjuje mestima za razonodu, odmor i druženje.
[objavljeno: 04/03/2009]
