Izvor: Politika, 28.Nov.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Led kreće, klizaljke na gotovs
Kao i prethodne zime, grad će pomoći otvaranje klizališta na Adi Ciganliji, Trgu Nikole Pašića i Starom DIF-u. –Termini su uglavnom besplatni, naplaćuje se samo izdavanje opreme
Beograđani su pre više od jednog veka otkrili čari klizanja, a u to vreme su jedine podloge za ovu zimsku zabavu bile zaleđene ulice i reke. Tradicija rekreiranja, ali i druženje i flertovanje na bridovima klizaljki kojima su obeležene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << decenije gradskog života, uskoro će biti obogaćena još jednom sezonom, koja počinje narednih dana.
– Kao i prethodne zime, grad će pomoći otvaranje klizališta na Adi Ciganliji, Trgu Nikole Pašića i Starom DIF-u. Termini su uglavnom besplatni, naplaćuje se samo izdavanje opreme. Očekujemo veliki broj posetilaca, s obzirom na to da je ledena ploča na Adi prošle sezone ugostila gotovo 40.000 klizača. Početak rada ovih centara zavisiće od vremenskih uslova – objašnjava Aca Kovačević, gradski sekretar za sport i omladinu.
Onima koji će narednih meseci deo slobodnog vremena provesti na sličugama na raspolaganju su i ledeni tereni u sportskim centrima. Jedno od najposećenijih zatvorenih klizališta, ono u Ledenoj dvorani „Pionir”, otvoreno je još polovinom septembra, a cene su iste kao prošle godine. Rekreativni termin od 90 minuta košta 200 dinara radnim danima i 300 vikendom. Iznajmljivanje opreme staje 250, a oštrenje klizaljki 300 dinara, dok je za mesečnu kartu potrebno izdvojiti 6.000 dinara.
Kapije za ljubitelje sportova na ledu otvoriće i centar „Olimp” u kojem će cene, takođe, biti kao prošlogodišnje. Sezona će početi 22. decembra, na 40. rođendan ovog sportskog kompleksa.
Novobeograđanima je kao i prošle godine na raspolaganju klizalište „Pingvin” u Bloku 62, a pored hotela „Jugoslavija” na zemunskoj obali Dunava vrata je otvorio i „Zamak”.
Uprkos interesovanju i otvaranju sve više terena za klizanje, ovaj sport je, već godinama, na tankom ledu.
Račun Sportskog saveza sportova na ledu (SSSL) bio je u blokadi od februara 2006, a stečajni postupak je okončan pre nekoliko meseci. Međunarodni klizački savez je minulog leta isključio SSSL iz svog članstva, što znači da klizači i sudije iz Srbije trenutno ne mogu da učestvuju na takmičenjima koji su u kalendaru Međunarodnog klizačkog saveza. Trenutno, u Beogradu ima pedesetak aktivnih klizačica u šest klubova, a svega njih desetak nastupa u takmičenjima republičkog ranga.
Tako je gotovo do poslednje pare proćerdan kapital koji su beogradski ljubitelji i znalci klizanja sticali decenijama. Prva značajna etapa otpočela je 24. januara 1954. otvaranjem stadiona „Tašmajdan” (čije ime je tada bilo „Preduzeće za proizvodnju i prodaju leda”). Uticaj tamošnje ledene ploče na život onovremenih mladih Beograđana ovekovečen je u kultnoj TV seriji „Grlom u jagode”.
– Jedna od epizoda posvećena je naporu glavnog junaka Baneta da nauči da kliza, kako bi, kao njegov drug Miki Rubiroza, tada hokejaš, osvajao srca devojaka – podseća Vojislava Vasović, predsednica Klizačkog saveza Srbije.
Prema njenim rečima, jedini klizački klub u Beogradu do 1979. godine bio je klizačko-koturaljkaški klub „Mladost”, a prvi šampionat u prestonici organizovan je 1977. godine. Bilo je to Prvenstvo Jugoslavije za starosnu kategoriju do 12 godina.
– Razvoj umetničkog klizanja u Beogradu je znatno ubrzan kada je otvorena Ledena dvorana „Pionir”, 1978. Tih godina je u Beogradu su radila otvorena klizališta na Starom DIF-u, na terenu Sportskog centra „Vračar” i na Banovom brdu, a osnovan je i Klizački klub „Beograd – Palilula”. Mislim da je period od 1978. do 1986. bio doba najveće popularnosti klizanja u Beogradu. Nasuprot tome, na kraju prethodne decenije nije bilo ni osnovnih uslova za trening – neko vreme nije radila čak ni Ledena dvorana „Pionir”, pa se treniralo u Novom Sadu – zaključuje Vojislava Vasović.
----------------------------------------------
Prvo klizalište kod Železničke stanice
Prvo uređeno klizalište u prestonici napravljeno je 1900. godine u blizini Železničke stanice. Već od 1909. sličan zamrznuti „poligon” postojao je i ispred današnjeg Doma vojske.
O klizanju u periodu između dva svetska rata sačuvan je mali broj dokumenata, jer je 1957. izgoreo arhiv tadašnjeg Saveza klizačkih i koturaljkaških sportova Jugoslavije.
N. Belić
objavljeno: 29.11.2010.
