Izvor: Blic, 13.Apr.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kalemegdan i Ada prepuni olova
Količina olova u zemljištu u beogradskim parkovima je nekoliko puta veća od dozvoljene maksimalne količine, rezultati su istraživanja Ministarstva za zaštitu životne sredine. Tako je samo u uzorku zemlje sa Kalemegdana pronađeno 542 miligrama po kilogramu zemljišta, a dozvoljena maksimalna vrednost je 100 miligrama. Ništa bolji nisu ni rezultati iz ostalih parkova u glavnom gradu, jer je u svima zabeležen drastičan skok olova u odnosu na 2003. i 2005. godinu, kada su rađena merenja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Ovo je poslednji trenutak da se nešto učini, jer su rezultati više nego alarmantni. Olovo koje udišemo ne može da se izbaci iz organizma, a njegova preterana količina može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme - kaže Đorđe Jovanović, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine.
Stručnjaci sa Tehnološko-metalurškog fakulteta prisustvo olova merili su na lokacijama pored puta jer sa ulica stiže najveće zagađenje.
- Ispitivali smo površinski sloj zemlje do 10 centimetara jer se tu zadržava najveća količina zagađivača. Nakon uzimanja određene količine zemlje sledi detaljno ispitivanje njenih svojstava koje traje najviše dva, tri dana. Fakultet raspolaže najsavremenijim aparatima i dobijeni rezultati su validni - kaže profesor dr Dušan Antonović, savetnik u Naučnom savetu Ministarstva za zaštitu životne sredine i redovni profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu. Ove godine Ministarstvu je odobren projekat istraživanja stanja životne sredine u Beogradu, a posebna pažnja je usmerena na procenat teških metala u zemlji.
- Još 2003. godine počeli smo sa uzorkovanjem zemljišta iz petnaestak parkova u Beogradu. Tu nema industrije i zagađenje dolazi isključivo od ljudske delatnosti i iz vazduha. Kada je u pitanju ljudska delatnost, to se pre svega odnosi na izduvne gasove iz motora starih automobila i upotrebu olovnog benzina - kaže profesor Antonović.
On dodaje i da građani nisu ni svesni kakva opasnost dolazi iz zemljišta u parkovima. Iako, kako kaže Antonović, većina ljudi voli da šeta parkovima ne bi li udisala svež vazduh, on i nije tako zdrav kako se čini.
- Naše istraživanje je pokazalo da je i na Adi ciganliji koja se smatra oazom čistog vazduha registrovano čak 462 miligrama olova po kilogramu zemljišta - napominje Antonović.
Iako količina olova koja se unese u organizam ne može da se smanji, i Antonović i Jovanović kao rešenje problema prisustva velike količine olova navode prekid proizvodnje olovnog benzina.
- Jedna smo od poslednjih zemalja u svetu koja nije u potpunosti prešla na bezolovni benzin. Čak su i u Bantu plemenu to uradili pre nekoliko godina. Odlaganjem neminovnog štetimo najviše zdravlju građana Srbije - kaže Jovanović.
Kao primer lošeg uticaja povećane koncentracije olova u krvi, on je naveo da se kod gradske dece uočilo smanjenje koeficijenta inteligencije, sporiji rast, povećanje agresivnosti.
Posebno ugroženu kategoriju stanovništva čine ljudi koji rade na benzinskim pumpama i oni koji su profesionalno izloženi teškim metalima. Prekomerna količina olova opasna je i za trudnice koje, preko mleka, mogu da prenesu teške metale na plod.
Trovačke posledice olova
Uticaj korišćenja olovnog benzina na životnu sredinu krajnje je poguban. Zagađenja vazduha, posebno u urbanizovanim sredinama, znatno povećavaju mogućnost oboljenja od kancera.
- Nakon sagorevanja olovo se nagomilava u zemlji, odakle stiže i do korenova biljaka, životinjskih organizama, pa samim tim i ljudskih. Druga strana problema je inhaliranje olovnih isparenja koja udišu stanovnici svih urbanizovanih sredina - kaže mr Đorđe Jovanović.
S njim se slaže i profesor Radivoje Pešić, koji još dodaje da su merenja koja obavlja „Batut" na svim većim raskrsnicama u Beogradu pokazala da je koncentracija olova u vazduhu 55-95 odsto veća od dozvoljene. Inače, izbacivanjem olovnog benzina iz upotrebe količina olova u vazduhu se smanjuje za 95 odsto.
Zagađenja parkova olovom
parkovi 2003. 2008. godina
Tašmajdanski 120 mg/kg zemljišta 410 mg/kg
Kod Mostarske petlje 235 mg/kg 315 mg/kg
Kalemegdan 190 mg/kg 572 mg/kg
Karađorđev 113 mg/kg 242 mg/kg
