Izvor: Politika, 15.Avg.2010, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Huligansko nasilje ne bira naciju
Kriminolog Dobrivoje Radovanović smatra da napad na nemačke državljane nije motivisan netrpeljivošću prema strancima, već da je reč o „navijačkom huliganizmu”
Napad na nemačkog državljanina između tri i četiri sata ujutru na Adi Ciganliji još jednom je otvorio pitanje srpske gostoljubivosti. Mišljenja javnosti, sudeći prema komentarima čitalaca ove vesti na internet stranicama medija, u ovom slučaju su podeljena. Dok 50 odsto njih misli da napad na Nemca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << isključivo ima veze sa tim što je on stranac, druga polovina smatra da je ipak reč o nasilju i razbojništvu i da događaj nema veze sa netrpeljivošću prema strancima.
Mišljenje druge polovine potvrdila je policijska istraga i hapšenje osumnjičenog za napad. Utvrđeno je da je motiv napada bila pljačka. Osumnjičeni je odranije poznat policiji zbog istih krivičnih dela.
Kriminolog Dobrivoje Radovanović smatra da ovaj događaj nema veze sa ksenofobijom, odnosno napadom motivisanim netrpeljivošću prema strancima.
– Napad bi se dogodio da se bilo ko našao na tom mestu u to doba. To što je napadnut stranac je slučajna okolnost. Teorija oportuniteta ili situacije u kriminologiji govori o tome da ako postoje povoljne okolnosti za kriminal u određenom trenutku, osoba koja u sebi ima potencijal za krivično delo će to i uraditi. Uhapšeni mladić je očigledno imao taj potencijal, a reč je o navijačkom huliganizmu – ocenjuje Radovanović za „Politiku”.
Zbog napada na nemačkog državljanina Dominika M. uhapšen je osumnjičeni Kristijan Živanović, koji tek što je napunio 18 godina. Prilikom pljačke on je nožem u grudi teško ranio Dominika M., koji se oporavlja u beogradskom Urgentnom centru.
Nekoliko dana ranije, podsetimo, u Beogradu je brutalno motkama pretučena Stoja S. (56), radnica grila u Bulevaru kralja Aleksandra. Dvojica razbojnika su joj oteli pazar od 8.000 dinara i mobilni telefon. Nasilnici su ubrzo uhapšeni. Jedan od osumnjičenih ima 19 godina, a drugi 23.
Radovanović kaže da, osim odgovora da je reč o generaciji koja je rasla u okolnostima tokom devedesetih godina, nema odgovor na pitanje zašto je naglo skočio broj nasilnih delikata kod mladih.
– To su deca koja su odrasla u vreme kada je u zemlji bio haos. Te okolnosti su mogle napraviti ovo što je nastalo kod njih. Ali, i pored toga, već deset godina postoji tendencija rasta krivičnih dela sa nasiljem kod mladih ljudi – tvrdi Radovanović.
Naš sagovornik to objašnjava jednim delom time da su mladi sve više podložni narkomaniji, ali i činjenicom da postoji nedovoljna reakcija države na ovu pojavu.
– Postoje dva tipa narkomana, jedni su lopovi, a drugi razbojnici i nasilnici. Država bi trebalo da sistemski i po svaku cenu spreči distribuciju droge među mladima, da žestoko kažnjava dilere droge, da rastera kockarnice, kladionice i kafiće što dalje od škola – kaže naš sagovornik.
Radovanović smatra da je kaznena politika prema maloletnicima koji čine nasilnička krivična dela blaga.
– Kod nekih osoba kazna ne pomaže, ali ima i onih koji će se promeniti pod uticajem kazne ili koji strahujući zbog zaprećene kazne neće ni krenuti u izvršenje dela. To je logično, ali i nauka i istraživanja to potvrđuju. Smanjenjem kazni, koje su zaprećene maloletnicima za izvršenje teških krivičnih dela, čini se medveđa usluga narodu, odnosno povećava se broj potencijalnih žrtava. Trebalo bi uvesti strože sankcije za fizičke napade, razbojništva, seksualne napade, ubistva – smatra Radovanović.
Pored toga, naš sagovornik tvrdi da država mora da uloži mnogo novca u zapošljavanje mladih ljudi i sređivanje porodičnih odnosa.
– Ne možemo da očekujemo odgovorno ponašanje mladih ako nemaju od čega da žive. Takođe, novac bi trebalo uložiti u psihologe, sociologe, socijalne radnike, koje bi trebalo obučiti za rad sa maloletnim delinkventima i za uvođenje mira u porodične odnose. Jer sve potiče iz porodice – zaključuje Radovanović.
Danijela Vukosavljević
objavljeno: 16/08/2010
