Izvor: Politika, 01.Sep.2010, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad ne odustaje od zemljišta u „Luci Beograd”
Strahinja Sekulić, gradski javni pravobranilac, najavljuje ponavljanje postupka za dokazivanje prava korišćenja 110 hektara zemljišta između Pančevačkog mosta i Ade Huje, koje je Viši sud dodelio „Luci Beograd”
„Ništa nije gotovo. Sada počinjemo”. Ovako Strahinja Sekulić, javni pravobranilac Beograda, najavljuje četvrtu sudsku rundu između grada i preduzeća „Luka Beograd” koji se sedam godina bore oko prava korišćenja 110 hektara zemljišta od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pančevakog mosta do Ade Huje. Dok uprava „Luke Beograd”, sa druge strane, nedavnu presudu Višeg suda, prema kojoj je odobreno da se uknjiži kao korisnik spornih parcela, tumači kao konačnu.
Sekulić podseća da je grad bio u istoj pravnoj situaciji pre dve godine kada je sud preinačio prvostepenu odluku u korist „Luke Beograd”, ali je grad posle toga ponovo uspeo da se uknjiži na zemljištu. Javni pravobranilac najavljuje nastavak borbe legalnim sredstvima, za zaštitu imovine, koju smatra svojom.
– Preduzećemo dva pravna koraka. Najpre ćemo podneti tužbu za utvrđenje prava korišćenja Grada Beograda na spornom zemljištu. Na to nas je uputio drugostepeni sud. Za svoja prava možemo da se borimo u parničnom postupku pred Prvim osnovnim sudom. Paralelno sa tim ćemo od Vrhovnog kasacionog suda tražiti reviziju odluke Višeg suda kojim je preinačeno rešenje da se grad upiše kao korisnik zemljišta – objašnjava Sekulić.
Prekjučerašnje tvrdnje advokata „Luke Beograd” da ugovor iz 1975. godine, na osnovu koga se grad uknjižio na lučkom zemljištu, nikada nije stupio na snagu, Sekulić odbacuje. On objašnjava da se u „zemljišno-knjižnom postupku ocenjuje podobnost isprava za upis u zemljišne knjige, a ne odlučuje se o samom pravu na zemljištu”.
– Uostalom, valjanost ugovora iz 1975. godine dokazivaćemo u parničnom postupku – najavljuje Sekulić.
Ovim postupcima pred sudovima prethodiće uspostavljanje privremene mere zabrane uknjižbe.
Njenim uspostavljanjem, prema rečima Mahmuda Bušatlije, konsultanta za investicije, grad će onemogućiti Luku „Beograd”, da se uknjiži, trguje zemljištem ili ga koristi kao obezbeđenje za hipotekarne kredite. Budući da grad namerava da iskoristi pravne lekove koji su mu na raspolaganju, spor oko dokazivanja korisništva nad zemljištem u priobalju, ocenjuje on, može da potraje još nekoliko godina.
I pod uslovom da se primeni rešenje Višeg suda i da se „Luka Beograd” uknjiži kao korisnik zemljišta nizvodno od Pančevačog mosta, naš sagovornik smatra, da je tih 100 hektara beskorisno.
– To nije građevinsko zemljište, već nasip na kome je bila deponija. Dakle trebalo bi napraviti iskope od 10-12 metara i potpuno izmeniti zemlju. Ali i da se to učini pitanje je ko bi želeo da kupi stanove sa pogledom na plovni put, Pančevački most, toplanu i močvaru – kaže Bušatlija.
On takođe misli da je realizacija grada na vodi teško izvodljiva u današnjim okolnostima iz više razloga. Prvo, središte tog prostora bila bi atraktivna marina, na mestu sadašnje luke, koju bi okruživale stambene i poslovne zgrade. Ali pošto budućim zakonom o lukama 35 hektara lučkog zemljišta ostaje državno, bez mogućnosti promene namene, izgradnja luksuznih stanova na 60 hektara oko luke je dovedena u pitanje.
– Grad nema infrastrukturu. Ako se posmatra samo saobraćaj, postojeće ulice između centra i dunavskog priobalja nisu u stanju da propuste sva vozila. Po prezentiranom planu biće izgrađeno oko 12.500 stambenih jedinica i obezbeđen prostor za oko 30.000 radnih mesta. Naši propisi nalažu da svaka stambena jedinica ima najmanje jedno parking mesto, a za poslovanje jedno parking mesto na četiri radna mesta. To nas dovodi do oko 20.000 potencijalnih vozila, za one koji tu stanuju i rade. Na to treba računati i oko 80.000 posetilaca tokom dana. U koliko računamo da će samo svaki deseti doći svojim kolima, to nas dovodi do novih 28.000 automobila koji će pored sadašnjih, cirkulisati Francuskom, Takovskom, Starine Novaka i konačno Ruzveltovom ulicom. Svima je na prvi pogled jasno da je nemoguće navedene ulice proširiti i obezbediti normalan saobraćaj – navodi Bušatlija.
Bez obzira na sve infrastrukturne nedostatke, bilo ko da se uknjiži na zemljištu između Pančevačkog mosta i Ade Huje, grad će prihodovati. S tim što će u gradskoj kasi biti mnogo više para, ako on bude vlasnik zemljišta, koje će posle da proda putem javnog tendera. Ako Vrhovni sud potvrdi odluku Višeg suda, prema kojoj „Luka Beograd” ima pravo na uknjižbu, grad će od konverzija prava korišćenja u pravo svojine nad zemljištem, dobiti pola novca, dok će druga polovina završiti u Fondu za restituciju.
D. Mučibabić
M. Avakumović
objavljeno: 02.09.2010.
