Izvor: Politika, 17.Nov.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država nije htela da se bavi kulturom
Deset odsto jeftiniji most na Adi dao bi rekonstruisani Narodni muzej bilo po Rakočevićevom ili po Lojaničinom planu, rekao državni sekretar Miroslav Tasić
Sedmočlani Građevinski savet će sa UO Narodnog muzeja i arhitektom Branom Mitrovićem razmatrati koliko imamo novca i da li je moguće od toga napraviti konstruktivnu utegu celog Narodnog muzeja. Najverovatnije je da će muzej biti minimalno restauriran i da će u njemu početi da se organizuju programi. Ušli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smo u razgovore i sa Kunstransom, posetićemo depo koji je najsavremenije muzejsko skladište u zemlji, na hiljadu kvadrata u osnovi i šest hiljada kvadrata korisnog prostora. Ukoliko Narodni muzej bude sređen uz minimalne rekonstrukcije, ukoliko budemo imali Kunstransov depo ostaje nam da pronađemo još jedan objekat za izlaganje. To bi mogao biti pravac u kom ćemo dalje razmišljati, kaže Miroslav Tasić, državni sekretar Ministarstva kulture. To je ujedno bio i sadržaj preksinoć održanog sastanka ministra kulture Bratislava Petkovića sa akademikom Branom Mitrovićem, arhitektom i predsednikom UO Narodnog muzeja i Bojanom Borić-Brešković, vršiocem dužnosti direktorka ove institucije.
Tasić se ovim rečima obratio publici na tribini pod nazivom „Odgovornost arhitekata za sudbinu Narodnog muzeja” održanoj preksinoć u organizaciji Asocijacije srpskih arhitekata (ASA) u Biblioteci grada Beograda:
– Arhitekte Milan Rakočević i Vladimir Lojanica dobro su uradili svoj posao, na visokostručnom nivou, ali prethodni ministri, ministarstva i vlade nisu dali garanciju na nekoliko desetina miliona evra koliko je potrebno i za muzej na Ušću i za Narodni muzej. A novca je bilo. Dovoljno je reći da bi deset odsto jeftiniji most na Adi dao rekonstruisani Narodni muzej bilo po Rakočevićevom ili po Lojaničinom planu. Država nije htela da se bavi kulturom. Samo 0,6 odsto iz budžeta je sada izdvojeno za kulturu. U takvoj situaciji ne možemo da uđemo u rekonstrukciju – rekao je Tasić osvrćući se potom na situaciju u Muzeju savremene umetnosti Beograda.
– Oko 30 odsto objekta na Ušću je urađeno, a 70 nije. Ministarstvo kulture je zato startovalo sa 20 miliona dinara i gradilište je oživelo. Biće potom 210 miliona izdvojeno za iduću godinu i 350 miliona za 2014. godinu i objekat će biti ne samo završen nego i opremljen prema projektu. Mi smo vodećim ljudima MSU rekli da nije bilo u redu da se radi rekonstrukcija Legata Rodoljuba Čolakovića i da se tu potroši 56 miliona dinara republičkog i 20 miliona gradskog novca i da nedostaje još 20 miliona, a da stoji pusti objekat na Ušću. I rekli smo da dok se gradi na Ušću uprava MSU treba da nadgleda gradnju na licu mesta, a ne da bude u Botićevoj ulici na Dedinju – rekao je Tasić.
Bojana Borić Brešković rekla je da država neće imati dovoljno sredstava u ovom trenutku, a verovatno ni u nekom budućem, da se projekat rekonstrukcije Narodnog muzeja izvede do kraja.
– Građane interesuje kada će muzej biti otvoren za publiku, što je samo jedan segment naše ustanove, ali važan i prepoznatljiv. Narodni muzej je zatvoren za publiku sredinom 2003. i to je na granici izdržljivosti i zaposlenih u njemu i publike. Nadam se da ćemo uz pomoć Građevinskog saveta naći izlaz. Potreban je hitno sanacioni program za Narodni muzej, ali da ne odustanemo od rekonstrukcije kad država bude spremna da obezbedi potrebna sredstva. Nije bilo u redu svojevremeno praviti projekat rekonstrukcije Narodnog muzeja, a da prethodno ne postoji zatvorena finansijska konstrukcija. Bilo je nužno u startu napraviti procenu rizika za sve moguće situacije. Pored sanacionog programa, kako bi muzej otvorio vrata publici, potrebno je naći još jedan objekat za dodatni izložbeni prostor. Da dodam da je sanacija takođe fazni projekat i isto tako će se muzej otvarati deo po deo, rekla je Bojana Borić-Brešković.
U publici koja je pratila tribinu bilo je arhitekata starije generacije poput Brane Jovina, koji su komentarisali situaciju oko Narodnog muzeja, ali i onih srednjeg doba poput Vladimira Lojanice, koji ipak ovom prilikom nije želeo da se obrati javnosti. Zoran Manević, istoričar umetnosti je nakon kraćeg istorijata o gradnji Narodnog muzeja i sadašnjim problemima povodom rekonstrukcije dao predlog da se muzej iseli u Palatu federacije, poznatu kao zgrada SIV-a, nakon čega je usledila polemika. Čuli su se predlozi da bi trebalo sazidati potpuno novu zgradu Narodnog muzeja i to na Ušću pored MSU, ili preseliti muzej u neku od palata u kojima sada sede gradonačelnik Đilas i predsednik Nikolić, kao što je u svetu urađeno, gde su čuvene postavke izložene u gradskim palatama.
B. Lijeskić
objavljeno: 17.11.2012.
