Izvor: Blic, 15.Apr.2011, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Draža ubijen na Adi, sledi skeniranje terena
BEOGRAD - Komisija za pronalaženje zemnih ostataka đenerala Dragoljuba - Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, utvrdila je sa apsolutnom sigurnošću da je vođa prvog pokreta otpora protiv nacizma u Evropi ubijen i sahranjen na Adi Ciganliji, pored zatvora koji je kasnije srušen.
- Ada Ciganlija je primarna lokacija. Ima indicija i da je telo nekoliko meseci posle pogubljenja prebačeno na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << drugo mesto. Nakon skeniranja Ade, koje će biti u najskorije vreme, moći ćemo da kažemo da li je telo tu ili nije - izjavio je juče Slobodan Homen, predstavnik Vlade u Komisiji. Istoričar Slobodan Marković, član Komisije, naveo je da se nadaju da će naći barem neke tragovi na Adi Ciganliji. Kada je u pitanju grobnica, odnosno mesto gde je eventualno Dražino telo prebačeno, Komisija još nije zauzela stav.
Tužilac Slobodan Radovanović, predsednik Komisije, izjavio je da može da se kaže da je ispravljena istorijska nepravda prema đeneralu Mihailoviću i da Srbija treba da bude ponosna što je imala dva antifašistička pokreta.
Istoričar Bojan Dimitrijević je rekao da je Komisija došla do obimne građe, ali i da je utvrdila da su neka dokumenta nestala između šezdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Troškove lično pokrivali
Tužilac Slobodna Radovanović napomenuo je da Komisija za svoj rad nije trošila novac iz budžeta i da su troškovi koje su imali sami pokrivali.
- Imamo obećanje da će i skeniranje terena na Adi Ciganliji pokloniti preduzeća koja se time bavi, što je velika pomoć - najavio je tužilac Radovanović. Blažo Đurović, vlasnik preduzeća „Monting” koje ima najsavremeniju opremu za skeniranje, ranije je rekao za "Blic” da želi da pomogne u pronalaženju grobnica žrtava streljanja na kraju rata i posle Drugog svetskog rata.
- Neka dokumenta su uzimali tadašnji pripadnici DB i čelnici Komunističke partije. Pojedina dokumenta smo pronašli u privatnim rukama. Ona su razvlačena i posle sloma Aleksandra Rankovića Leke - rekao je Dimitrijević.
On je napomenuo da su u dokumentima našli i neka stara svedočenja. Primer za to je svedočenje Slobodana Krstića Uče, oficira Ozne, koji je prisustvovao pogubljenju đenerala Mihailovića. Ta dokumenta pronađena su u arhivi BIA. Svedočenje Božidara Đorđevića Kundaka takođe je iz prve ruke. Ovaj pripadnik Ozne je još 1991. izjavio da je đeneral Mihailović ubijen na Adi Ciganliji.
Pored te dve izjave, bilo je dosta posrednih svedočenja da je Draža ubijen na Adi, kao što je kazivanje Dušana Stupara, bivšeg načelnika DB Beograda nagoveštavalo. Značajna su i svedočenja zatvorenika iz kazamata na Adi jer su oni opisali kako su čuli pucnje i kako su im čuvari sutradan ispričali da je ubijen đeneral Mihailović. Postoji više svedočenja bivših pripadnika Ozne iz druge ruke u kojima navode šta su čuli od svojih kolega. Istoričar Marković je napomenuo da su pripadnici Ozne koji su učestvovali u pogubljenju imali obavezu da o tome ćute, a da Komisija nikoga nije mogla da primorava da svedoči, već su svedočili samo oni koji su se dobrovoljno javili.
Prema iskazima svedoka, đeneral Mihailović je ubijen u ranim jutarnjim časovima 17. jula 1946, ali o tome nije pronađen nijedan dokument. Pronađen je dokument da je njegova žalba formalno odbijena tek dva dana posle ubistva. Kako je objasnio Marković, tokom rada te komisije potekla je inicijativa o formiranju komisije koja utvrđuje žrtve masovnih streljanja bez suđenja, a koja su činjena po naredbi vrhovne komande partizanski snaga. - Druga komisija je do sada popisala oko 24.000 žrtava. Do kraja 2012. očekujemo da ćemo izaći sa procenom minimalnog broja ljudi koji su pogubljeni bez suđenja - rekao je Marković.
Na pitanje novinara da li će biti pokrenut postupak protiv Jove Kapičića, generala Ozne koji se javno hvalio da je bio egzekutor, istoričar Marković je rekao da su članovi Komisije inicirali u Tužilaštvu za ratne zločine da se pokrene postupak protiv njega.
Slobodan Homen izrazio je nadu da će rezultat rada komisija biti da se te teme iz Drugog svetskog rata nađu u udžbenicima istorije i da više ne budu predmet političkih sukoba.
- Verujem da će rad komisija dovesti do pomirenja srpskog naroda i da to više neće biti političko pitanje - napomenuo je Homen.
Rusija nije htela da dostavi dokumenta
Istoričar Slobodan Marković je napomenuo da je suđenje đeneralu Mihailoviću bilo, po svim svedočenjima, naročito sa zapada, montirano.
- Tada se nije sudilo samo Mihailoviću već Kraljevini Jugoslaviji i njenim saveznicima, Velikoj Britaniji i SAD. Jugoslavija je prema nalazima iz tog perioda bila najkomunizovaniji sovjetski satelit i zbog te veze tražili smo dokumenta u vezi s pogubljenjem Mihailovića iz arhive Rusije. Nismo ih dobili, ali se nadamo da bi tamo moglo da bude nešto. Dokumenti iz britanskog arhiva koja smo dobili imaju veliki značaj za rehabilitaciju đenerala Mihailovića - kaže istoričar Marković.
Na jučerašnji dan ugušena ustaška pobuna u Derventi
Istoričar Bojan Dimitrijević je rekao da je Komisija izabrala jučerašnji dan da saopšti rezultate, jer je 14. aprila 1941. đeneral Mihailović sa svojim Brzim odredom Prve armije Kraljevine Jugoslavije ugušio ustašku pobunu u Derventi na početku Drugog svetskog rata. Odatle je Brzi odred, po sklapanju primirja, otišao na Ravnu goru i to je bio nuklus prvog antifašističkog pokreta u Evropi.
