Izvor: Glas javnosti, 22.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seju praznih novčanika
SENTA - Uprkos skoro idealnim uslovima za setvu pšenice koji su obeležili najveći deo oktobra ratari severnog Potisja neće uspeti da najveći deo hlebnog žita zaseju u optimalnom agrotehničkom roku koji ističe 25. oktobra. Do sada je od predviđenih 15.400 hektara u opštinama Senta, Ada, Čoka i Kanjiža pšenica zasejana na oko 27 odsto parcela ili 4.250 hektara. Setveni plan je u odnosu na lane redukovan za nekoliko stotina hektara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ali je zbog velike besparice ratara koji seju „praznih novčanika“ pitanje u kojoj meri će biti realizovan.
- Svake jeseni ponavlja se i ista priča jer su poljoprivrednici suočeni s poskupljenjem neophodnog repromaterijala. Zbog rasta cena đubriva, goriva i semenskog materijala setva je u odnosu na lane skuplja za oko 80 odsto. Primetno je da ratari štede na deklarisanom semenu i mineralnim đubrivima što će se odraziti na proizvodnju i visinu prinosa- kaže agronom Poljoprivredne stanice Senta Miloš Halgašev.
Sem papreno skupe setve zasnivanje nove proizvodnje koče ostali tekući radovi od kojih je najznačajniji berba kukuruza pod kojim je u ove četiri potiske opštine 45.000 hektara. Halgašev kaže da je nov rod skinut sa 75 odsto njiva i da se prinosi kreću od 4,5 do šest tona po hektaru. U kikindskoj opštini setva pšenice treba da se obavi na 10.000 hektara, a taj posao je u punom jeku. Slavko Egelja iz Banatskog Velikog Sela jedan je od najvećih poljoprivrednih proizvođača u kikindskoj opštini. Revoltiran je zbog sveukupne situacije u agraru:
NAJSKUPLJA SETVA DO SADA
Direktor Fonda za žito Vukosav Saković saglasan je s ocenom paora da je ovo najskuplja setva do sada. Sem skupog repromaterijala, radove usporava skidanje kukuruza koji je najčešće predusev pšenici. Iako bi pšenicom trebalo da se poseje između 550.000 i 600.000 hektara veliko je pitanje da li će hlebno žito zauzeti planirane površine. Nije isključeno da se ponovi protekla godina, kada je zasejano 487.000 hektara, najmanje od kada se vodi evidencija o setvi u našoj zemlji. Optimalni agrotehnički rok ističe u subotu ali agronomi kažu da se taj posao može nastaviti i desetak dana nakon toga.
- Setvu pšenice obavio sam na uobičajenih 50 hektara, a to sam uradio samo da bih ispoštovao plodored. Država dobro zna da zemlja nije market, pa da mogu da je odjavim i zakatančim kad hoću i zato manipuliše sa nama. Paor mora da vodi računa o obradivim parcelama. Ne može svake godine da seje jednu kulturu na istoj njivi. U ovoj našoj nikakvoj državi poljoprivreda je još jedina grana koja radi, a i njoj preti totalni kolaps. Da ne govorim o tome da su značajan broj oranica, kombinata i silosa kupili tajkuni koji nam sada kroje sudbinu- poručuje Egelja.
NJegovo nezadovoljstvo ide dotle da bi najradije na njivi zapalio kukuruz koji tek treba da skine. U tome ga, kako priznaje, jedino sputava činjenica da je dužan za utrošen repromaterijal:
- Možda kukuruz neću brati već ću ga ostaviti do proleća. Niko neće da ga lageruje, pa da eventualno sačekam povoljniju cenu. S bednom cenom od sedam dinara ne mogu da podmirim ni osnovne troškove proizvodnje, a kamoli da naplatim svoj rad i gorivo- žesti se Egelja.
