Izvor: Politika, 06.Feb.2011, 01:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devojka – drvo sećanja na Momu Kapora
Skulptura od aluminijuma krasiće Adu Ciganliju, koju je „akademski slikar i naivni pisac” obožavao
Devojka koja se pretvara u drvo sa njegovog crteža „Dafne”, preobraziće se u skulpturu u zelenom amfiteatru oblika potkovice, na desnoj obali Save na Adi Ciganliji. Biće to obeležje posvećeno Momi Kaporu, poznatom „akademskom slikaru i naivnom piscu” i najvećem adadžiji, koje će u aprilu biti postavljeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kod kupatila „Beograd”, na mestu gde pristaju brodići sa posetiocima sa novobeogradske strane Save.
Ideja da se grad oduži „najbeogradskijem Beograđaninu, piscu sa povrtanom kartom za Beograd”, kaže Ljiljana Kapor, njegova supruga, potekla je od gradonačelnika, a ona je predložila da to ne bude klasična spomen-ploča ili bista, već obeležje puno simbolike.
– U razgovoru sa umetnicima, odabrala sam grupu „Tat” i odlučili smo da Momin crtež „Dafne”, na kome se devojka pretvara u drvo, a takvih motiva je mnogo u njegovom opusu, pretoče u skulpturu – naglašava Kaporova.
Momo nije bio od ljudi koji su za života razmišljali da će dobiti spomenik, ali da se jeste pitao, nastavlja Ljilja, sigurno bi odabrao „beogradsko more”.
– Devojka će biti postavljena na Adi za koju je Momino ime neraskidivo vezano. On i Zuko Džumhur otkrili su to ostrvo pre 50 godina. Na njoj smo provodili mnogo vremena, plovili našim čamcem, družili se sa umetnicima. Momo je tamo pisao knjige, na splavu. Poslednjih godina zbog problema sa vidom diktirao je tekst svom pomoćniku. Voleo je otvorenu Savu i uživao u kupanju posebno radnim danima kada bi se gužva razišla i izletište bilo najlepše – seća se njegova životna saputnica.
Skulptura će biti trodimenzionalna, od aluminijuma, otkriva nam Dušan Marković, vajar i član umetničke grupe „Tat”, poznate po „Tri žirafe” na Topčiderskoj zvezdi, skulpturama „Pauna” i „Leptira” postavljenim u Botaničkoj bašti i „Tri tripoda” ispred centra „Ušće”.
– Na mestu gde bude postavljena biće zasađena tri odrasla stabla breze i puzavice. Skulptura će biti visoka oko četiri metra i šuplja, a ruke devojke dodirivaće krošnje breza. Zamišljeno je da bude osvetljena sa zemlje i sa strane tako da će bacati senku i ostavljaće jači utisak. Svetla će se gasiti i paliti kad i javna rasveta – objašnjava Marković.
U toku je izrada „tri-de” prezentacija, kaže vajar, a Komisija za imenovanje ulica i trgova usvojila je predlog da Momo Kapor dobije spomen-obeležje na najvećem beogradskom izletištu.
Ideja je obradovala i upravu preduzeća „Ada Ciganlija” koje će osim finansijski biti zaduženo za održavanje novog kutka, prvog posvećenog umetniku, kaže Zoran Gajić, direktor.
– Breze smo već posadili. Skulptura će biti smeštena u pravoj maloj zelenoj oazi, na mestu pored kojeg prolaze mnogi posetioci. Verujem da će za brojne žitelje prestonice to predstavljati dodatni razlog da pohrle na dragulj Beograda – smatra Gajić.
Istoričar umetnosti Nikola Kusovac, veliki Kaporov prijatelj, ne spori da je on bio vezan za Adu Ciganliju, ali kaže da mu više priliči da obeležje bude postavljeno na prometnijem mestu.
– Pre bih voleo da ga sretnem na Kalemegdanu pored Radoja Domanovića – kaže Kusovac.
Daliborka Mučibabić
-----------------------------------------------------------
Najbeogradskiji Beograđanin
Momo Kapor rođen je u Sarajevu 1937. godine. Diplomu beogradske Akademije likovnih umetnosti stekao je 1961. godine u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Objavio je veliki broj naslova, romana i zbirki priča. Autor je dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljenisu i dugometražni filmovi „Bademi s onu stranu smrti”, „Banket”, „Valter brani Sarajevo”, „Džoli džokej”, „Kraj vikenda”. Romani „Una” i „Knjiga žalbi” doživeli su ekranizaciju. Prevođen je na francuski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik. Umro je u Beogradu 3. marta 2010. godine.
objavljeno: 06.02.2011
.jpg)
