Izvor: Blic, 24.Apr.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deo obale o kome ne brine niko
Zaštićeno poluostrvo Ada Huja, koje bi prema Generalnom urbanističkom planu trebalo da se pretvori u terene za sport i rekreaciju, svakodnevno se nasipa šutom i zemljom. Ironija je da upravo preduzeća „Eko zona”, koje je osnovano da bi ovo zemljište uredilo i pripremilo za rekonstrukciju, za tu „uslugu” naplaćuje proviziju beogradskim građevinarima.
Prema Generalnom urbanističkom planu Beograda do 2021. godine, prostor Ade Huje trebalo bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da bude još jedna zelena oaza Beograda. Osim izgradnje terena za sport i rekreaciju, u planu gradskih vlasti je i uređenje šetališta uz reku, kao i čišćenje Dunavca. Realnost je, nažalost, daleko od toga.
Republički organi ne reaguju
Ni Grad, ni Opština Palilula nemaju kontrolu nad ovim delom beogradskog priobalja, a dugogodišnja upozorenja republičkim vlastima nisu urodila plodom. I dalje se kontinuirano na zemljište, ali i direktno u dunavac Ade Huje nasipa zemlja, šut i ostalo đubre sa beogradskih gradilišta.
- Nama se građani svakodnevno javljaju i upozoravaju nas da se poluostrvo konstantno nasipa šutom. Gotovo da više nema „slobodnog” prostora. Mi kao opština nemamo nikavu nadležnost da reagujemo, a o tome bi trebalo da brinu republički organi - kaže Danilo Bašić, predsednik opštine Palilula.
Istraživanja gradskih stručnjaka pokazala su da je Ada Huja jedan od najzagađenijih kanala u Evropi. Osim nasipanja šuta, kvalitet vode dodatno pogoršava kolektor otpadnih voda koje se iz Mirjevskog potoka, industrije i dve hiljade okolnih domaćinstava direktno slivaju u Dunav.
- Preduzeće „Eko zona” nanelo je veliku štetu rukavcu. Ne zarađuje samo od nasipanja šuta na zemljište, već i direktno u vodu. Na taj način oni proizvode novo građevinsko zemljište, koje nije nigde upisano. Zbog neregulisanih zakonskih odredbi, „Eko zona” može lako da ga proda „ispod ruke”, jer to zemljište nije nigde zavedeno - kaže Branislav Božović.
Privatizacija
U preduzeću „Eko zona”, koje za „nedomaćinsko” upravljanje optužuju bivši i sadašnji gradski funkcioneri, ali i građani, tvrde da nema ni govora o nasipanju šuta. Radi se, kažu, o „čistoj” zemlji, a za taj posao, kako tvrde, imaju i dozvolu, iako u Gradu to demantuju.
- Adu Huju ne zagađujemo mi, već divlje kanalizacije. Mi samo vršimo nasipanje zemlje da poluostrvo ne bi plavilo, a za to smo i dobili građevinsku dozvolu. Nije tačno da se bilo šta nasipa u vodu i da se širi građevinsko zemljište na ručun akvatorija. Sve je kako je bilo i ranije - kaže Zoran Dizdarević, zamenik direktora „Eko zone „.
Ovo preduzeće osnovala je opština „Palilula” 1993. godina sa ciljem da revitalizuje Adu Huju. Tada je na korišćenje dobilo preko 20 hektara zemljišta, ali je deo nedavno vraćen opštini. Dizdarević juče nije znao sa koliko parcela ovo preduzeće sada raspolaže, niti kolika je njihova površina.
- Zaista ne znam. Poznato mi je da neke imaju 10 ari, neke 30 i 50, ali ne znam koliko ih ima ukupno - kaše Dizdarević.
Preduzeće „Eko zona” trenutno ima status društvenog preduzeća i u postupku je privatizacije. Novi vlasnik će, osim imovine „Eko zone”, dobiti i pravo korišćenja zemljišta kojim danas raspolaže. Kolika je njegova površina ne znaju ni u Gradu, kao ni u opštini Palilula.
Imovinski problemi
Nije nemoguće da zbog nerešenih imovinskih odnosa posle privatizacije „Eko zone” dođe do velikih problema, kao što se to dogodilo u slučaju „Montmontaže”, koja je od Grada uzela u zakup 15 hektara zemljišta na Adi Huji po ceni od oko 12,5 miliona evra. Ova hrvatska kompanija, koju je 2007. godine kupio investicioni fond „Brif”, planira da na ovom prostoru gradi tržni centar od 56.970 kvadrata, a za to je dobila i odobrenje za gradnju. Otvaranje gradilišta je, međutim, stopirano, jer se ispostavilo da Grad nije uknjižio vlasništvo nad ovim delom priobalja, nego da je ono pod ingerencijom „Eko zone" Ade Huje. Tužbom Luke "Beograd” protiv ove odluke, nastao je novi spor u kom investitori ostaju kao gubitnici dok se ne dođe do rešenja. U slučaju da konačan ishod ne bude išao na ruku „Brifu”, ova kompanija planira tužbu protiv Grada pred Međunarodnim sudom, u kom će tražiti nadoknadu za uloženi novac i odštetu za nedostatak profita u ukupnom iznosu od oko 170 miliona evra.
Inspekcija će proveriti
U Republičkoj vodoprivrednoj inspekciji kažu da su pre godinu dana po dojavi građana proverili stanje na terenu i da će za nekoliko dana otići ponovo.
- Tada je sve bilo u redu. Nije se pogoršao ni kvalitet vode, niti zemljišta. Mi ćemo zajedno sa šumarskim inspektorima i predstavnicima preduzeća „Beograd vode” ponovo otići na Adu Huju da proverimo kakvo je stanje sada - kaže Sonja Simić iz Republičke vodoprivredne inspekcije.
.jpg)
