Izvor: Blic, 12.Nov.2009, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da Beograd dobije još jednu Adu Ciganliju
Ada Huja danas se koleba između statusa novog javnog izletišta i nove javne deponije. Njeno lice čine uređeno šetalište, sportski tereni i sprave za vežbanje za decu i odrasle. Njeno naličje, pak, brojne su kamare smeća na kojima se mogu naći stvari od šuta do iznošene obuće i zagađen rukavac. Akcijom „Vratimo nadu za Adu Huju" opština Palilula namerava da Adi Huji pomogne da ipak postane nova Ada Ciganlija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Želimo celu zonu da zaštitimo od daljeg upropašćavanja. Celokupan prostor Ade Huje predviđen je za sport, rekreaciju i druge društvene sadržaje - kaže Danilo Bašić, predsednik opštine Palilula.
Vratiti Adu Huju u život neće biti nimalo lako. Privremene deponije raštrkane su po celom poluostrvu, a slabo kontrolisan istovar raznovrsnog smeća ozbiljno je zagadio i rukavac.
- Na Adi Huji gazdovalo je društveno preduzeće „Eko zona", nad kojim Opština Palilula nema ingerencije. Poluostrvo je nasuto šutom, a rukavac je zatrpan svakakvim đubretom i u njega se uliva kanalizacija. Zbog toga smo pre dve godine imali i veliki pomor ribe - kaže Bašić.
Nataša Đukić iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine kaže da su prva ispitivanja zemljišta, koja su uradili češki stručnjaci, otkrila da je ono zagađeno i naftnim derivatima. Branislav Božović, načelnik odeljenja za monitoring i zaštitu životne sredine istog sekretarijata, dodaje da je građevinskog materijala i drugog otpada naneto toliko da ne veruje da mere Opštine mogu mnogo toga da spasu.
- Sva nasipanja su išla na štetu vodenih površina, a nekontrolisano je proizvedena i velika površina građevinskog zemljišta, što izaziva ogromne probleme planovima za dalji razvoj Ade Huje - kaže Božović.
Sledeći koraci akcije Opštine Palilula biće stoga blokiranje prilaza kamionima u celoj zoni, kako bi se dalje zagađivanje zaustavilo.
- Ispred dva ključna prilaza, kod Beogradskog vunarskog kombinata i kod Fabrike kartona "Avala”, postavićemo rampe sa celodnevnom kontrolom, a drugde betonske prepreke. Cilj nam je da prvog dana građevinske sezone nemamo ni jedan kamion sa šutom na Adi Huji, koja nije deponija. Jedina legalna lokacija za istovar šuta u Beogradu nalazi se u Vinči i firme će morati da idu tamo - najavljuje Danilo Bašić.
Opština Palilula je u septembru stavila van snage odluku koja je dopuštala da se zemljište Ade Huje koristi za odlaganje otpada, a nedavno popisala desetak deponija na poluostrvu i postavila kontejnere. Sada želi da u akciju uključi i nevladin sektor i građane.
-Na štandovima i od vrata do vrata skupljamo potpise podrške građana na Karaburmi, u Višnjičkoj banji, Višnjici i drugde sa naše strane Dunava. Već su nas podržale razne organizacije građana koje se bave sportom, ribolovom i ekologijom, a kada bi nevladine organizacije bile u centru akcije, a Opština samo partner, mogli bismo da računamo i na fondove Evropske unije - kaže Bašić.
Pored sveobuhvatnog čišćenja, Opština predlaže i postavljanje podvodnih cevi koje bi čistu vodu iz dunavske matice prenosile u sada skoro mrtav rukavac. A kada Ada Huja oživi, mogućnosti njenog razvoja biće ogromne.
- Želimo da i dalje gradimo sportske terene i šetališta, poput onih koje imamo sada, a biće mesta i za ugostiteljske objekte. Hoćemo da rukavac ima uglednu, međunarodnu marinu koja će biti ponos Beograda, a ne kanalizaciju. I grad ima jasan interes da se ovo zemljište čuva. Kad postane vlasnik, prodajom uređenog zemljišta investitorima mogao bi dobiti velika sredstva - zaključuje Bašić.
Šut istovaruju noću
U preduzeću "Eko zona”, nadležnom za kontrolisanje istovara šuta na Adi Huji, tvrde da preko dana nema „divljih" kamiona koji bi nelegalno istovarali građevinsko zemljište, ali da je noću teško vršiti kontrolu nad takvim divljim nasipanjima. Prema rečima Bojana Jevtića iz upravnog odbora ovog preduzeća, radi se evidencija kamiona koji danju legalno vrše istovar, ali je moguće da noću kamioni prilaze Adi Huji sa drugih strana, gde nema stražara, i onda „divlje" istovaruju šut. Međutim, to je već ljudski faktor kome nije lako stati na put, navodi Bešić.
