Izvor: Politika, 23.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvari reda na rekama
Pripadnici rečne policije bave se suzbijanjem krijumčarenja i drugih kriminalnih radnji na Savi i Dunavu, ali i izvlačenjem leševa iz vode, pružanjem pomoći prilikom brodskih nesreća
Na jednom od patrolnih čamaca, opremljenom sa dva motora, od kojih svaki „vuče” 250 konjskih snaga, policajcikreću u popodnevni obilazak toka reke Save, od njihove marine pored Brankovog mosta, do Ade Međice. Po vrelom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << danu, kada su zabeležene najviše temperature u Beogradu ove godine, na njihovom radnom mestu još je toplijejer, kako kažu, iznad užarenog lima njihovog glisera ima skoro 50 stepeni.
U takvim uslovima, posle desetak minuta plovidbe vozač patrolnog plovila Emil Jevtić, koji se ovim poslom bavi više od 20 godina, zaustavlja uzvodno od mosta „Gazela” nesavesnog sugrađanina, zbog takozvanog glisiranja i podizanja visokih talasa.
– Sada će moje kolege privezati čamac i uzeti podatke vozača. Mnogi uspore glisere kada nas vide, a neke samo upozorimo preko razglasa da se kreću sporije. Leti najčešće intervenišemo zbog prebrze vožnje– kazuje Jevtić, dok krajičkom oka osmatra divlju plažu na ulazu u zimovnik Brodogradilišta „Beograd”, gde se u vodi nalazi dvadesetak kupača.
Njegove kolegedodaju da je za upravljanje patrolnim čamcem potrebno dobro poznavanje terena, jer su reke pune sprudova i stalna je opasnost da se plovilo nasuče, ili da mu se ošteti elisa na motoru. Nezgodne su i druge prepreke, granje i debeli panjevi koji čak mogu da probiju i trup čamca. Zato je najopasnije patrolirati noću i u vreme kada se na reku spušta gusta magla, jer je neke predmete nemoguće primetiti na radaru.
– Sada su nam „najinteresantniji” vozači koji prave visoke talase i kupači koji se neoprezno otisnu u dubinu na divljim plažama, na kojima nema spasilaca i koje su pune opasnih podvodnih olupina, sprudova i virova. Reagujemo uvek, kada stigne neka dojava. Najviše nam, osim kolega iz policije, pomažu ribari i pecaroši, obaveštavajući nas o svim sumnjivim detaljima koje primete u vodi i na mostovima – komentariše jedan od članova posade patrolnog čamca.
Pripadnici rečne policije učestvuju i u suzbijanju krijumčarenja i drugih kriminalnih radnji na plovnom putu i u priobalju Save i Dunava,izvlačenju leševa iz vode, pružanju pomoći prilikom brodskih nesreća kako bi se očuvala bezbednost na vodi. Ova služba zapošljava više od 80 ljudi u uniformi, a opremljena je sa tri patrolna plovila, jednim spasilačkim čamcem sa gumenim oblogama, jednim starijim modelom čamca marke „volvo”, namenjenim obilasku i izviđanju, koji je u upotrebi od 1983. godine, kao i jednim najnovijim vodenim skuterom.
– U našoj nadležnosti su međunarodni plovni putevi i to 86 kilometara toka Dunava, 61 kilometar toka Save do njenog ušća i 226 kilometara njihovog priobalja. Ponekad dejstvujemo i u saradnji sa drugim državnim organima. Često su to akcije protiv krijumčara kojih najviše ima u najzabačenijim i najnepristupačnijim delovima prostora, pod našim nadzorom . Uglavnom suzbijamo ilegalni transport akcizne robe, a u najvećem broju slučajeva su to naftni derivati, dok smo ranijeimali velikih problema sa duvanskim proizvodima – objašnjava Saša Stefanović, komandir Policijske ispostave za bezbednost na rekama, kako se od 2006. godine zvanično naziva rečna policija.
Oosim suzbijanja krijumčarenja, jedna od najvažnijih obaveza ove službe, regulisanje vodenog saobraćaja na plovnim putevima. Do velikog broja intervencija dolazi usled glisiranja koje je, zbog podizanja visokih talasa, na Savi zabranjeno od njenog ušća sve do gornjeg vrha Ade Međice.Brza vožnja čamaca opasna je za kupače, može da prouzrokuje i veliku štetu splavovima i čamcima u priobalju, a u najgorem slučaju da dovede i do njihovog potapanja i ljudskih žrtava.
– Izveštaje o ovim prekršajima prosleđujemo Lučkoj kapetaniji Beograd sa kojom najčešće sarađujemo. U koordinaciji sa njom kontrolišemo i međunarodne brodove. Ozbiljan prekršaj predstavlja i upravljanje plovilom u alkoholisanom stanju, koje može da izazove mnogo gore posledice, nego u drumskom saobraćaju. Zbog toga se odgovorno lice kažnjava u slučaju da ima bilo kakve tragove alkohola u krvi. Tada nam pomoć, sa odgovarajućom opremom, pružaju kolege iz saobraćajne policije, a plovilo koje smo zaustavili, uklanjamo na bezbedno mesto – navodi Stefanović i napominje da se u saradnji sa zaposlenima u drugim policijskim stanicama povremeno organizuje i kontrola ugostiteljskih objekata u priobalnom pojasu.
Najhumanije aktivnosti pripadnika rečne policije su spasavanje kupača, kao i samoubica, koji skaču sa mostova, ili ugroženih u brodskim nesrećama. Prema Stefanovićevim rečima, od početka 2008. godine, njegove kolege uspele su da spasu sedmoroljudi, a zabeležili su i veliki broj intervencija preventivnog karaktera.
– Redovno obilazimo divlje plaže kojih na našem području ima desetak i uglavnom samo upozoravamo kupače koji, kada nas čuju, najčešće izlaze iz reke, iako mi nismo ovlašćeni da im zabranimo ulazak u vodu. Na dojave o pokušaju samoubistva naši čamci koji mogu da razviju brzinu i do 60 kilometara na čas, za nekoliko minuta uspevaju da stignu na mesto incidenta. Osim toga, naš zadatak je izvlačenje beživotnih tela iz vode. Od početka godine zabeležili smo 17 ovakvih slučajeva –otkriva Stefanović.
Rečna policija je osnovana 1946. godine, pod nazivom Deveta stanica narodne milicije, a početkom sedamdesetih godina dobila je ime 22. stanica milicije za rečni saobraćaj, pod komandom glavnog milicijskog inspektora Save Kračuna. Proširene nadležnosti dodeljene su joj 1986. godine, kada je preimenovana u Stanicu milicije za kontrolu prelaska državne granice. Naziv Policijska ispostava za bezbednost na rekama dobila je 2006. godine, kada je zaslužila i priznanje za najhumanije delo, jer su njeni službenici od davljenja spasili 15 osoba.
Stefanovićzaključuje da najveće nevolje ovoj službi danas zadaje nedostatak specijalizovanih plovila i druge opreme namenjenih specifičnim akcijama i uslovima rada, budući danjeni pripadnici nadgledaju veoma prostranu teritoriju.
Nikola Belić
[objavljeno: 24/08/2008.]
.jpg)
