Izvor: Politika, 11.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apsurdi vojnih akcija
Festivalsku središnicu obeležili mali, nezavisni filmovi „Svi drugi”, „Glasnik” i „Londonska reka”, kao i raskošna kineska opera „Zauvek opčinjen” Čena Kajgea
Od našeg specijalnog izveštača
Berlin, 11. februara – Festivalsku središnicu obeležilo je nekoliko malih, nezavisnih dela, među kojima je i debitantski film nemačke rediteljke Maren Ade „Svi drugi”. Film prati mladi par na letovanju u Sardiniji čija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se idilična veza opasno poljulja kada u letovalištu sreću kolegu sa posla, koji je mnogo uspešniji od njih. Stilski doteran, dramaturški utegnut mali film, osvežen detaljima iz mentaliteta današnjih 30-godišnjaka koji tragaju za svojom ekonomskom srećom, kojim mlada autorka nagoveštava nova strujanja u nemačkom filmu.
Povoljan utisak ostavio je i „Glasnik” izraelsko-američkog reditelja Orena Movermana, koji je mnogo više od tipične priče o posttraumatskim problemima povratnika iz iračkog rata, koje su toliko česte u kinematografiji SAD poslednjih godina. Filmski junak (Ben Foster) dobija novu dužnost – da obilazi porodice poginulih vojnika i obaveštava ih da im je dete stradalo u ratu. Njegov mentor je takođe ratni veteran, lečeni alkoholičar i potpuni ludak (Vudi Harleson), a njihova zajednička nemila misija pretvoriće se u prilično oštru dramu o apsurdima militarizma, vojnih akcija, o ratu i kako ga „steći”, uz uvođenje optimistične ljubavne priče negde u drugom delu, zbog čega je „Glasnik” ispraćen gromkim aplauzom odobravanja.
I film „Londonska reka” alžirsko-francuskog reditelja Rašida Bušareba, veoma je toplo primljen u Berlinu. Ova mozaička drama sa jednom od gorućih tema današnjice – terorizmom i ratom protiv terora kao svojim osnovnim tematskim odredištem, prati jednu britansku majku (Brenda Bletin) i afričkog oca (Sotiguji Kuate) u potrazi za decom nestalom tokom bombaških napada u londonskom metrou 2005. godine. Iako sporijeg ritma nego što to zahteva ovakva vrsta priče, Bušarebov film pleni emocijama i poštenim namerama pa ga je lako zavoleti.
U konkurenciji je prikazan i kineski film „Zauvek opčinjen” slavnog Čena Kajgea, koji se dugo posle „Moje drage konkubine” ponovo vratio pekinškoj operi, i to kroz biografsku storiju o Mei Lanfangu (1894–1961), pevaču koji je stekao status zvezde svog doba pevajući uloge žena, a status nacionalnog patriotskog simbola, kada je odbio da peva za japanske okupatore. Kajgeova dvočasovna filmska istorija i tradicija kineske opere pleni detaljima u scenografiji i kostimima, raskoši u svakom produkcijskom elementu, melodramskim izletima i sigurnom režijom. Zahvaljujući svemu tome, „Zauvek opčinjen” izdiže se iznad granica kineske patriotsko-glorifikujuće priče.
Američki film „Tajni život Pipe Li”, rediteljke i književnice Rebeke Miler, ćerke Artura Milera, do Berlinala je doveo neke od najblistavijih američkih zvezda – Robin Rajt Pen i Kijanu Rivsa (u filmu igraju i Alen Arkin i Džulijan Mur), ali ni to nije mnogo doprinelo da se utisak o ovom mistifikatorskom filmu poboljša. Milerova je zapravo ekranizovala svoj istoimeni roman, ljubomorno se pridržavajući predloška. Priča o pedesetogodišnjoj ženi koja živi sa starijim mužem intelektualcem i sumnja da gubi razum, raspreda o tipičnim problemima Amerikanaca u trećem dobu i ne donosi ništa značajno za šta bi se gledalac vezao.
Nasuprot ovom, novi film britanskog majstora režije Stivena Frirsa „Šeri”, sa izvrsnom Mišel Fajfer u glavnoj ulozi, sigurno se može uvrstiti u hitove nastupajuće bioskopske sezone. Vispreno sročen i dinamičan Frirsov film zaslužuje veću pažnju pa će mu biti posvećeno više redova u sutrašnjem nastavku berlinskih kritičkih prikaza.
Dubravka Lakić
-------------------------------------------------------
„Zlatna kamera” za stogodišnjaka
Legendarni portugalski reditelj Manoel de Oliveira koji je nedavno napunio 100 godina, stigao je do 59. Berlinskog festivala kako bi predstavio svoj novi film „Ekscentričnosti plavuše” i primio „Zlatnu kameru” za životno delo! Najstariji živi reditelj i svakako najaktivniji autor u čitavoj istoriji svetskog filma, brojnoj publici koja ga je ispratila gotovo polučasovnim ovacijama, zahvalio je uz podsećanje da ne bi bio još uvek živ da stalno ne snima filmove. Podsećanja radi, Manoel de Oliveira imao je svoj rediteljski debi još 1931. godine sa nemim filmom „Rad na reci Duoro”...
[objavljeno: 12/02/2009]
