Izvor: Nezavisne Novine, 10.Dec.2014, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Alilović: BiH mo­že do dru­ge fa­ze SP

Ako je BiH mo­gla da izba­ci Island, on­da mo­že i da pro­đe gru­pnu fa­zu na Svjet­skom prves­tvu u Ka­ta­ru, ka­že Mir­ko Ali­lo­vić, je­dan je od naj­bo­ljih svjet­skih ru­ko­me­tnih gol­ma­na i ču­var mre­že Hrvat­ske.

Ali­lo­vić je već niz go­di­na u vrhu i kon­stan­tno bra­ni na vi­so­kom ni­vou. Blis­ta­vu ka­ri­je­ru po­čeo je u ro­dnom Lju­bu­škom u Izvi­đa­ču, a po­tom je nas­tu­pao za >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << Ade­mar Le­on, PL Ce­lje i sa­da za MKB Ves­prem.

Za­ni­mlji­vo, re­pre­zen­ta­ti­vnu ka­ri­je­ru po­čeo je u dre­su BiH. Još kao mla­dić, sa sve­ga 19 go­di­na, u ja­nu­aru 2004. bra­nio je za bh. re­pre­zen­ta­ci­ju u kva­li­fi­ka­ci­ja­ma za SP 2005. u Tu­ni­su. No, na­kon to­ga je odlu­čio na­pra­vi­ti tro­go­diš­nju pa­uzu i pri­hva­ti­ti po­ziv Hrvat­ske. Sa po­pu­lar­nim "ka­ubo­ji­ma" je osvo­jio šest me­da­lja na ve­li­kim ta­kmi­če­nji­ma, ali ni­je­dnu zla­tnog sja­ja. Ima dva evrop­ska sre­bra (2008. i 2010.) i bron­zu (2012), svjet­sko sre­bro (2009) i bron­zu (2013), te olim­pij­sku bron­zu iz Lon­do­na 2012. go­di­ne. Da­kle, ne­dos­ta­je mu naj­sjaj­ni­ja me­da­lja sa ve­li­kog ta­kmi­če­nja, a do nje mo­žda do­đe već na Svjet­skom prven­stvu u Ka­ta­ru na­re­dne go­di­ne.

"Ne znam šta bih re­kao o am­bi­ci­ja­ma Hrvat­ske pred Ka­tar. Na­ra­vno, uvi­jek pu­ca­mo na naj­vi­še pos­to­lje, ali ima tu dos­ta fa­kto­ra ko­ji uti­ču na ko­na­čan re­zu­tlat. Pri­je sve­ga, naj­va­žni­je je da što vi­še igra­ča do­đu zdra­vi na pri­pre­me. Za­vršni­ca je prvog di­je­la se­zo­ne i sva­ko ma­lo sti­gne lo­ša vi­jest o po­vre­di ne­kog igra­ča. Ta­ko se pro­šlog vi­ken­da po­vri­je­dio Igor Ka­ra­čić i ne znam šta će bi­ti s njim, ho­će li se opo­ra­vi­ti do pri­pre­ma. Sli­čno je i sa Da­mi­rom Bi­ča­ni­ćem, a Bla­žen­ko Lac­ko­vić je zbog po­vre­de Ahi­lo­ve te­ti­ve otpao za SP u Ka­ta­ru. Da­kle, kre­nu­le su lo­še vi­jes­ti i sa­da mo­že­mo sa­mo mo­li­ti bo­ga da se na to­me za­vrši, jer re­zul­tat na Svjet­skom prven­stvu pri­je sve­ga za­vi­si od to­ga ko­li­ko su igra­či spre­mni za ta­kmi­če­nje", ka­že Ali­lo­vić na po­čet­ku raz­go­vo­ra za "Ne­za­vi­sne".

NN: Ka­ko Vam se či­ni Gru­pa B u ko­joj će­te igra­ti?

ALI­LO­VIĆ: Gru­pa je ja­ko za­ni­mlji­va, ma­la bal­kan­ska. Po­red nas Bal­ka­na­ca, tu je još Aus­tri­ja, ko­ja je ve­oma ne­ugo­dna. Ras­tu u ru­ko­me­tnom smi­slu, u ba­ra­žu za Svjet­sko prven­stvo izba­ci­li su Nor­ve­šku, što ni­je ma­la stvar. Za­tim Tu­nis, ko­ji ima dos­ta mla­dih igra­ča i izu­ze­tno su opa­sni i ne­ugo­dni. Taj nji­hov "div­lji" ru­ko­met mno­gi­ma bi mo­gao stvo­ri­ti pro­ble­me. I na kra­ju Iran, ko­ji je, ba­rem na pa­pi­ru, to­tal­ni aut­saj­der. Bi­će i bez Ima­na Dža­ma­li­ja, mog sai­gra­ča iz Ves­pre­ma, ko­ji je po­vri­je­dio kri­žne li­ga­men­te. Mi­slim da u na­šoj gru­pi sve re­pre­zen­ta­ci­je ima­ju šan­se za pro­laz da­lje, izu­zev Ira­na­ca. Ma­da su oni ne­po­zna­ni­ca i mo­gli bi ne­kom ot­ki­nu­ti bod ili dva.

NN: U Gru­pi B je i BiH, ko­ja će prvi put igra­ti na Svjet­skom prven­stvu. Ka­kve su šan­se bh. ti­ma da pro­đe u dru­gi krug?

ALI­LO­VIĆ: Bo­sna i Her­ce­go­vi­na sva­ka­ko mo­že pro­ći gru­pu, za­što da ne. Ako je mo­gla izba­ci­ti Island u ba­ra­žu, on­da mo­že po­bi­je­di­ti Tu­nis, Aus­tri­ju i Iran, što će bi­ti do­vo­ljno za pro­laz gru­pe. Mi­slim da se BiH mo­že bo­ri­ti za, u naj­ma­nju ru­ku, čet­vrto mjes­to, mo­žda i vi­še od to­ga. To je tur­nir­sko ta­kmi­če­nje i sve ovi­si o to­me ka­kav dan ima­te. Je­dno je si­gur­no, BiH ima ve­li­ke šan­se da se pla­si­ra u osmi­nu fi­na­la.

NN: Ko­li­ko is­kus­tvo igra­nja na ve­li­kim ta­kmi­če­nji­ma mo­že bi­ti od ko­rit­sti?

ALI­LO­VIĆ: Po mom miš­lje­nju, is­kus­tvo ne igra pre­ve­li­ku ulo­gu, po­se­bno u prvom di­je­lu ta­kmi­če­nja. To je tur­nir­ski na­čin igra­nja, u 14 da­na če­ka vas de­se­tak uta­kmi­ca, što je ogro­man fi­zi­čki i psi­hi­čki na­por. Ko do­đe spre­man i sa ma­nje ozli­je­đe­nih igra­ča, taj je u pre­dnos­ti. Ne­ma se vre­me­na za ozbi­ljne pri­pre­me. Na pri­mjer, na­ši re­pre­zen­ta­tiv­ci ko­ji igra­ju u nje­ma­čkoj Bun­des li­gi se­zo­nu za­vrša­va­ju 28. de­cem­bra, a pri­pre­ma­ma će se pri­klju­či­ti tek 2. ja­nu­ara. Fa­ktor sre­će, ta­ko­đer, ima ja­ko ve­li­ku ulo­gu na ta­kmi­če­nji­ma ka­kvo je Svjet­sko prven­stvo. Is­kus­tvo mo­že bi­ti od ko­ris­ti tek u ka­sni­joj fa­zi tur­ni­ra, ka­da kre­nu eli­mi­na­cij­ske uta­kmi­ce. S te stra­ne BiH ni­je u ne­kom za­os­tat­ku za os­ta­lim se­le­kci­ja­ma u gru­pi ko­je su već igra­le na ve­li­kim ta­kmi­če­nji­ma.

NN: Da li re­pre­zen­ta­ci­je ko­je kon­ku­ri­šu za me­da­lje kal­ku­li­šu u prvoj fa­zi Svjet­skog prven­stva?

ALI­LO­VIĆ: Hrvat­ska to ni­ka­da ni­je ra­di­la. Uvi­jek kre­ne­mo sa sto od­sto mo­gu­ćnos­ti. Prva uta­kmi­ca na tur­ni­ru je naj­va­žni­ja. U njoj vi­diš u ka­kvoj si for­mi i na ko­jem se ni­vou na­la­ziš. Ona vam da od­go­vo­re na mno­ga pi­ta­nja, šta i ka­ko da­lje, ona je kao ne­ka smjer­ni­ca za nas­ta­vak tur­ni­ra. Ako na star­tu po­bi­je­diš ve­li­ku eki­pu, on­da je to ja­ko po­zi­ti­vno za os­ta­tak ta­kmi­če­nja. Uvi­jek ide­mo ma­ksi­mal­no od sa­mog po­čet­ka i ne su­mnjam da će ta­ko bi­ti i u Ka­ta­ru.

NN: Ima­te li vre­me­na i da li do­la­zi­te u ro­dni Lju­bu­ški?

ALI­LO­VIĆ: Ka­da god mo­gu, do­đem u ro­dni kraj. Bio sam lje­tos, sa­da ću opet do­ći i u Lju­bu­škom pro­ves­ti bo­ži­ćne bla­gda­ne u kru­gu obi­te­lji. Bi­ću ta­mo do 26. de­cem­bra, a on­da me zo­vu re­pre­zen­ta­ti­vne oba­ve­ze. Po­ma­lo pra­tim i šta se de­ša­va u Izvi­đa­ču. Is­ti­na, ma­nje ne­go u vri­je­me ka­da je klub bio u vrhu bh. ru­ko­me­ta. Ko­li­ko pa­ra, to­li­ko mu­zi­ke. Svi ti mla­di igra­či da­nas Izvi­đač vi­de kao od­sko­čnu das­ku za odla­zak u ino­zem­stvo. Čim im se uka­že prva pri­li­ka, odla­ze, ali šta da se ra­di. Ja­ko je te­ška si­tu­aci­ja u spor­tu, ne sa­mo u BiH, ne­go i u Hrvat­skoj.

Ali­lo­vić, za­je­dno sa na­šim Mir­sa­dom Ter­zi­ćem, ove se­zo­ne pu­ca na evrop­ski tron. De­fi­ni­ti­vno nji­hov Ves­prem je uz Bar­se­lo­nu, Kil i Vi­ve Ki­el­ce u kru­gu gla­vnih fa­vo­ri­ta za evrop­ski tron.

"Je­dna od mo­jih ne­os­tva­re­nih že­lja je da osvo­jim Li­gu šam­pi­ona. Od ka­da sam do­šao u Ves­prem, klub se kon­stan­tno po­ja­ča­va i de­fi­ni­ti­vno ima am­bi­ci­je da osvo­ji evrop­ski na­slov. I za me­ne i za klub to je ne­do­sa­nja­ni san i svi pri­že­ljku­je­mo da u to­me uspi­je­mo ove se­zo­ne. Ovaj dio se­zo­ne je for­mal­nost, tek od tre­ćeg mje­se­ca kre­će ona pra­va bor­ba za ti­tu­lu.

To­kom svo­je ka­ri­je­re Ali­lo­vić je do sa­da sa Ter­zi­ćem igrao za­je­dno čak se­dam i po go­di­na.

"Mo­gu re­ći da sa Ter­zom sve 'šti­ma'. Du­go se po­zna­je­mo. Ima­mo dos­ta za­je­dni­čkog sta­ža. Igra­li smo tri go­di­ne u Izvi­đa­ču i sa­da, evo, čet­vrtu u Ves­pre­mu. De­fi­ti­vno se do­bro po­zna­je­mo i li­je­po dru­ži­mo", ka­že Ali­lo­vić.

Nastavak na Nezavisne Novine...