Izvor: Politika, 09.Jan.2011, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aligator sa makazama u kosi
Uletao je fićom u krivine, spuštao se snou bordom i skijama, dana s najuspešnijom srpskom jedrilicom „Aligator” kroti morske talase Voja Radivojević, najtrofejniji beogradski frizer koji već četiri decenije jedri po kosi
Četiri decenije „jedri” po kosi. Fićom je uklizavao u opasne krivine na reli i kružnim trkama. Spuštao se snou bordom i skijama sa zaleđenih planinskih vrhova. U automobilskoj gumi savladao je kanjon Tare. Na dasku za jedrenje prvi put je stao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Adi Ciganliji. A danas najuspešnijom srpskom jedrilicom „Aligator” kroti morske talase. Za Voju Radivojevića, najtrofejnijeg beogradskog frizera, adrenalin je najveći životni pokretač. Zato dok se većina njegovih kolega odmara, jer je sezona jedrenja završena on uveliko kuje planove kako će se na leto družiti sa fjordovima.
– Sa društvom planiram da u julu istražim Nord Kap i Skandinaviju. Poneću i dasku za jedrenje. Tu vrstu avanturizma tek treba da otkrijem i radujem se – kaže čovek čije lice krase brkovi i uredno oblikovana i podštucana proseda brada.
Deset članova njegovog tima bez kojeg ne bih nizao uspehe, za šest takmičarskih sezona učestvovalo je na 67 regata. U „Aligator 2” karbonskoj jedrilici dugačkoj 13,5 metara sa jarbolom visokim kao šestospratna zgrada. Osvojili su 42 prva i devet drugih mesta u klasi, a srpska zastava vijorila se 23 puta posle pobeda u generalnom plasmanu. Prošle godine pošlo im je za rukom da trijumfuju na najstarijoj i najmasovnijoj regati krstaša u Hrvatskoj – 79. Mrdujskoj regati. Posada iz Beograda u cilj je ušla za tri sata i 18 minuta. Projedrila je u dužini od 22 nautičke milje. Njihovu pobedu hrvatski mediji preneli su ovako: „Pehar nam je otplovija u Beograd”.„Poznati beogradski frizer Radivojević skinuo je skalp svim prekaljenim kormilarima, a jedini prefiks morski na njegovoj jedrilici imao je taktičar Minski Fabris”.
–On je legendarni jedriličar. Moj brat,prijatelj i učitelj –kaže Voja.
Veliki izazov za formulu jedan na talasima, kako opisuju „Aligatora 2”, bila je regata Barkolana u Tršćanskom zalivu najveća na svetu. Od 1.860 jedrilica posada iz Srbije zauzela je 17. mesto u generalnom plasmanu, a prvo u klasi. Kao još veća iskušenjaRadivojević pamti jedrenja Sredozemnim morem u vreme kada mu nije.
– Od januara do aprila desetak puta sam prevozio brod Sredozemljem i po dva tri dana kopna nisam video. Od siline talasa i oluje, bivao sam zbačen sa broda, visio sam na jednom konopcu. To su dramatični trenuci kada čoveku u sekundi kroz glavu prođe ceo život. Zato,pre svake trke kažem Sveti Nidžo budi sa nama– iskren jeon.
Da bi kupio prvu jedrilicu prodao je trkački automobil čiji je delove sklapao na kuhinjskom stolu.
–Majka je htela da me ubije kada bih iz garaže u kuhinju uneo menjač ili motor i „operisao” na stolu. U frizerskom salonu sam radio danju, a noći sam provodio u garaži menjajući gume, spojlere –priseća se nekadašnji reli vozač.
Kako bi neometano posmatrao trke na Ušću dolazio je u cik zore i peo se na drvo. Dok drvenu stolicu nije zamenio kožnim sedištem za fićinim volanom. I taj hobi donosio mu je lovorike. Do trke u Kragujevcu kada je razočaran u pojedine učesnike shvatio da ne želi da bude u takvom društvu.
– Jedan takmičar zbog iste boje automobila mislio je da sam neko sa kim je trebalo da se na stazi obračuna. Trku sam završio sa pocepanom gumom, dvaput me je izguravao sa staze. Tada sam se oprostio od tog mog hobija.
Ali nije od uzbuđenja. Gde su bila ona, kaže bio je i on.
Letovanje na Hvaru kada je gledao Nemca koji je danima pokušavao da se uspravi na dasci za jedrenje i nije uspevao ostavilo je na njega dovoljno snažan utisak da je posle toga kupio dasku za jedrenje i uputio se na Adu Ciganliju.
– Tada sam imao oko 23 godine. Slovenac koji je služio vojsku u Beogradu pokazao mi je kako da se snađem i da pobedim na prvoj trci u glavnom gradu. Jedrenje na dasci pružalo mi je adrenalin bez kojeg ne mogu – naglašava Radivojević.
Da je tako svedoče i drugi njegovi hobiji poput skijanja i snouborda.
–Sve što radim u to ulažem najbolji deo sebe. Činim to pedantno, precizno i ne razmišljam o rezultatima. Kada sebe predate u nešto oni ne izostaju. A uvek sam imao dve, tri sporedne stvari koje su me ispunjavale. Aliglavna, najveća ljubav bila je i ostalafrizeraj – kaže on.
– U njemu sam odrastao. Peo sam se na hoklicu da bih dohvatio šamponjeru.
Gen je nasledio od majke Bogdanke, a već 75 godina opstaje salonu Njegoševoj ulici. Ove godine proslavlja 40 godina rada i 57. rođendan.
U plodnoj karijeri deset godina se takmičio.
–Znao sam po tri meseca da treniram samo jednu frizuru – seća se Radivojević.
Osvajao je prvenstvo Beograda, Srbije, Jugoslavije, podigao je i oskar visoke elegancije u Opatiji, iz Pariza se vratio kao vicešampion Evrope.
–Imali smo sedam minuta da očešljamo model. Ja sam to uradio za tri i po. Žiri nije mogao da poveruje.
Usavršavao se u najboljoj svetskoj frizerskoj akademiji „VidalSassoon”,apodijum je zamenio foteljom u internacionalnim žirijima. Znanje prenosi na učenike ali i na kolege.
–Sve što sam dosad naučio u poslu preneo sam na druge. Nikada se nisam bojaoda ću deleći znanje biti manje dobar i uspešan frizer. U tome je tajna mog uspeha – ističe ovaj frizer za koga kolege kažu da ga krasevisoka elegancija i lakoća pokreta, a zašto je najbolji,otkrivaju nam njegove mušterije:
– Jer ima zlatnu ruku. Njegov fajnal tač nema cenu. Duže od 30 godina friziram se kod njega, a bila sam stalna mušterija i njegove majke. Promenila sam gotovo sva zvučna frizerska imena Beograda, ali sam se uvek vraćala njemu – kaže Gordana Gligorijević.
Raščešljavao je slavne i poznate ličnosti ali samo Lepu Brenu izdvaja.
–Veliki deo profesionalnog života proveo sam sa njom – kaže.
Sve snove je ostvario. U tome mu je pomogla izreka –tiha voda breg roni. Njegov dar nasledili su kćerka i sin. Porodična tradicija neće se ugasiti kada on ode u penziju za koju mu je,smatra,vreme.
Pitamo ga kada će uploviti u mirnu luku.
–Kada me više ne bude –odgovara.
–Jer da se smirim to bi značilo da sam se predao pre vremena.
Sveti Nidžo pomozi mu da tako i bude.
Daliborka Mučibabić
objavljeno: 10.01.2011
.jpg)
