Izvor: Blic, 21.Apr.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ada Huja pod smećem, Dunavac sve uži
Poluostrvo Ada Huja i dalje služi za odlaganje šuta. Na desetine kamiona svakodnevno i nekontrolisano, sa svih strana u Dunavac ubacuju šut, smeće i drugi otpad. Ribe se više ne mreste, jer u vodi nema kiseonika - kažu ribolovci.
Ljubomir Nikolić, predsednik Udruženja ljubitelja reka, ribolova i sportova na vodi, ogorčen je zbog nekontrolisanog nasipanja zemlje, otpada, stakla, šuta i raznog smeća, u Dunavac.
- Na desetine kamiona dolaze i danju i noću. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U onoj tamo kućici, preduzeće „Eko zona" naplaćuje istovar od 300 do 800 dinara po kamionu. Najčešće viđam da istovaruju staklo i šut. Onda jedan bager, koji je tu često, ravna i zatrpava taj otpad, da se ne vidi, - kaže Nikolić.
U društvenom preduzeću „Eko zona Ada Huja", koje je opština Palilula osnovala devedesetih godina da bi počelo nasipavanje poluostrva, tvrde da „ni grumen zemlje", a kamoli šut, smeće ili drugi otpad, ne bacaju u Dunavac.
- Mi nasipavamo zemljom poluostrvio Ada Huju da bi je obezbedili i podigli do kote 81 na kojoj Dunav nikad ne plovi u Beogradu. Ni grumen zemlje nismo bacili u Dunavac, to rade drugi, mimo naše kontrole, najčešće noću. Šut koji mi nasipavamo, služi isključivo da učvrsti put do dela gde poluosttrvo nasipavamo zemljom iskopanom na gradilištima širom Beograda - kaže Zoran Dizdarević, zamenik direktora preduzeća „Eko zona".
Ljubitelji Ada Huje, ogorčeni su na ideju da se poluostrvo uopšte nasipava, a šuma seče. Nikolić već desetak godina živi na reci, ima svoj čamac i splav, a u blizini je i kuća na splavu Udruženja kojim predsedava.
- Do pre tri godine, Ada huja je bila zelena, puna drveća. Gustiš Ade Huje bio je poznato prirodno stanište za bele i sive čaplje i divlje patke.Međutim, poslednjih godina je uništavaju:posekli su drveće, ribe se u Dunavcu više ne mreste, jer u vodi nema kiseonika. Kad kamion istrese staklo u Dunavac, ili zemlju ili šut, taj otpad podigne mulj. Kad se voda od podignutog mulja zamuti, u njoj nema kiseonika. Ribe bez kiseonika u vodi ne mogu da žive, nema više ribe - kaže Nikolić.
Dunavac je sve zagađeniji. Penzionisani građevinski inženjer Dane Gaćeša, koji sa balkona svog stana u Višnjičkoj banji svakodnevno gleda kamione kako nasipavaju Ada Huju, kaže da se nekad Dunavac prirodno čistio u vreme kad bi Dunav plavio Ada huju. Međutim, otkad se poluostrvo nasipava, plavljenja više nema, a ni pročišćavanja.
Dane Gaćeša, koji je i predsednik Udruženja za unapređenje i zaštitu životne sredine Ada huja najviše krivi preduzeće „Eko zona Ada huja", mada kaže i privatnici imaju svoj deo krivice.
Daleko je 2021. godina
Prema generalnom urbanističkom planu Beograda do 2021. godine, prostor Ade Huje trebalo bi da bude pretvoren u terene za sport, rekreaciju, da se urede šetališta uz reku i da Dunavac bude čist kao Ada Ciganlija. U realnosti danas, Dunavac zagađuje istovar šuta i fekalna kanalizacija iz Mirjeva koja se u njega uliva. Smrad je leti, kažu vlasnici čamaca, nepodnošljiv.
Ljubitelji reke očekuju da se mirjevska kanalizacija preusmeri u Veliko selo gde se gradi veliki interceptor i fabrika za pročišćavanje otpadnih voda. Dunavac bi se, kažu, jedino mogao prirodno pročistiti i pročišćavati ako se prokopa kanal između Dunavca i Luke Beograd.
Nova kapija i obezbeđenje
Novi direktor preduzeća „Eko zona Ada Huja" Rastko Lazić naredio je pre mesec dana da se postavi 24-časovno obezbeđenje i nova ograda na prilazima poluostrvu.
- Nije u redu da se proziva „Eko zona Ada Huja". Mi radimo sve da sprečimo nelegalan istovar šuta na poluostrvu. Uveli smo obezbeđenje 24 sata i postavili kapiju kako niko neovlašćen ne bi mogao da uđe na deo koji kontroliše „Eko zona". Ali nije sme u našoj ingerenciji. Pogledajte na sve strane, oko Dunavca, privatna lica nepretsano nasipavaju Dunavac - kaže Lazić.
.jpg)
