Izvor: RTS, 03.Avg.2015, 09:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ada Ciganlija, i odmor i inspiracija
Beogradska Ada i ovog leta puna je posetilaca. Zbog njene lepote, Branislav Nušić je Adu Ciganliju nazvao "vodeni cvet". Tu je osnovao i svoje istoimene satirične novine. Osim plaža i mesta za provod, posebnost "beogradskog mora" je i leva, ostrvska strana. Taj deo ekološke oaze sve više posećuju zaljubljenici u rekreativni i ekološki turizam.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Književnica Gordana Ćirjanić Adu je otkrila pre 12 godina, kada je pisala roman "Poljubac". Od tada ovoj dobitnici brojnih priznanja i Ninove nagrada za književnost, Ada je nepresušna inspiracija.
"Od tada mislim da bar jedna trećina svakog mog romana biva napisana ovde. Beograd ima privilegiju, a da toga nije svestan. Ima plažu u centru. Dođem biciklom iz centra. Dok ne sednem za radni sto, ovde na Adi, meni treba 25 minuta. Uskoro će doći i moji prijatelji iz Andaluzije jer već dugo sanjaju o tome da vide Adu", priča književnica Gordana Ćirjanić.
Sebe nazivaju "individualnim ljubiteljima Ade". Zajednička im je ljubav i briga za ovo izletište gde provode svaki slobodan trenutak.
"Mom sinu Mihajlu je Ada jako bitna. Mihajlo je dete sa cerebralnom paralizom. Ada mu je devedeset posto pomogla. Sa desne strane šuma, a sa leve voda. Mihajlo je naučio da pliva na Adi", priča Mihajlova mama.
Ipak, neki građani smatraju da Ada mora da sačuva tu svoju lepotu i da sačuva pre svega obalu, koja je, kako kažu, pretrpana suncobranima.
Na ovoj drugoj skrivenoj Adi srndaći, zec, lisica, nisu retkost. Sačuvano je i stanište retkih ptica i pečuraka.
"Na prostoru Ade možete naći 250 vrsta pečuraka. Jedna je jedinstvena na svetskom i evropskom nivou – zove se srebrna ili bronzana zvezda. Na Adi je i jedinstveno stanište jedne retke ptice mali vranac. Pet odsto evropske populacije živi na Adi", ističe doktor Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta.
Ristić ukazuje kako je Ada na granici onog što se u ekologiji smatra održivim kao ekosistem, jer podnosi antropogeni pritisak, i dodaje kako svaki dodatni pritisak Ada neće moći da izdrži.
Ipak, Vasilj Cvijanović, tehnički direktor JP "Ada Ciganlija", naglašava da se na levoj obali Ade neće ništa kapitalno graditi i da će ostati zaštićena sredina.
"Ništa se neće graditi, samo će se saditi. Ove godine posadili smo 1.500 stabala domaćeg bresta lužnjaka", podseća Cvijanović.
Ada Međica, Jezero, Makiško polje, Ada – to je površina od 800 hektara beogradske metropole. Posetioci mogu da izaberu odakle će uživati u njihovim lepotama – iz vozića, kajaka ili sa bicikla.
