Izvor: Politika, 13.Feb.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekoliko kapi rešava sve…
Diskretno uklanjanje političkih i poslovnih protivnika, konkurenata za presto, nevernih ljubavnika, rođaka koji su prepreka velikom nasledstvu... mnogo puta je bilo olakšano uz pomoć otrova. Neka od tih ubistava nikada nisu dokazana
Nekad Herkul, danas obaveštajac ili biznismen… Vekovi su prošli, ali tema se ponavlja: trovanje „nepoželjnih osoba”. Samo su likovi novi, kao i povod da se nekome u piće, kafu ili ukusni obrok sipa nekoliko kapi otrova ili kašičica smrtonosnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << praha. Uostalom, danima već ovdašnja javnost u nastavcima saznaje da je Željko Mitrović, vlasnik Televizije „Pink”, uveren da je žrtva trovanja. U telefonskoj izjavi iz klinike gde se uspešno leči, iznosi sumnju da su mu u hranu i piće sipane supstance slične citostaticima, koje mogu dovesti do aplastične anemije (slične leukemiji), uništenja imunog sistema i do smrti. A kao moguće „trovače” pominje osobe iz svog najbližeg okruženja, sa kojima ima neraščišćene račune, pre svega svog pašenoga, kao i direktora slovenačkog ogranka svoje medijske imperije.
Početkom 2005. godine ukrajinski predsednik Viktor Juščenko je optužio svoje političke protivnike da su ga prethodnih meseci, u vreme predizborne kampanje, trovali dioksinom (istom supstancom koja je nedavno otkrivena u piletini na tržištu Nemačke). I Juščenko je kao „glavnog trovača” naveo jednog svog bliskog saradnika i prijatelja.
Ko je (ako je) zaista trovao Mitrovića i Juščenka možda se nikad neće utvrditi, kao što se događalo toliko puta u istoriji. Ali, dok su nebrojene nepoznate žrtve i počinioci „porodičnih” obračuna otrovima zauvek utonuli u zaborav, trovanje slavnih ličnosti je oduvek povod za razne „teorije zavere” čiji su akteri bile tajne službe, kriminalne organizacije, moćni pojedinci, izdajnici u krugu najbližih... Među čuvene žrtve modernih trovača ubrajaju se bugarski disident Georgije Markov (umro je 1978. posle uboda kišobranom čiji vrh je bio natopljen ricinom, navodno, po nalogu KGB), moguće i palestinski vođa Jaser Arafat (preminuo novembra 2004. sa simptomima sličnim leukemiji – na kakve se žalio i Željko Mitrović – a bilo je tvrdnji, doduše zvanično demantovanih, da ga je godinama trovala izraelska tajna služba Mosad), i svakako bivši ruski obaveštajac Aleksandar Litvinjenko, novembra 2006. (za trovanje izotopima radioaktivnog polonijuma-210 kao krivca je sam Litvinjenko prozvao tadašnji vrh ruske države).
Otrov kao kazna
Savršeni otrov ne postoji, tvrde sudski patolozi. Ipak, pokušaji da se do njega dođe stari su koliko i čovečanstvo, bolje rečeno – onaj njegov manji deo koji bi da nekažnjeno ukloni političke protivnike, omrznute gospodare, poslovne i ljubavne konkurente, nepoželjne svedoke, kao i supružnike ili druge članove porodice čiji bi iznenadni nestanak mogao biti sumnjiv. Od vremena egipatskih faraona, rimskih imperatora, kineskih careva i srednjovekovnih vlastelina, pa do savremenih državnika i tajkuna, njihovi su neprijatelji često u planovima pribegavali pomoći smrtonosnih biljaka (kukuta, bunika, lijander, otrovni bršljan i gljive) i životinja (zmije, pauci, žabe…), pa i arsenika, strihnina, cijanida, žive, olova i raznih drugih po život opasnih supstanci. Na mnogim dvorovima je, otuda, bilo sasvim uobičajeno da vladar drži u službi čoveka koji će pre njega probati svako jelo i piće.
Otrovi su, doduše, ponekad korišćeni (a u nekim američkim državama i danas) kao zvanično sredstvo odmazde prema prekršiocima zakona: najpoznatiji je slučaj Sokrata, čuvenog filozofa antičke Grčke, koji je osuđen na smrt ispijanjem soka od korena kukute zato što je svojim slobodoumnim mišljenjem „zanemarivao bogove“ i „kvario” omladinu u Atini. Stari Grci su, inače, rado za izvršenje smrtne kazne nad kriminalcima i brakolomnicima koristili ovu biljku, a dostojanstveni Sokrat je svoju čašu ispio dobrovoljno, mirno se opraštajući od prijatelja i sledbenika dok mu je otrov polako oduzimao deo po deo tela…
I drveni Egipćani i Persijanci su slično kažnjavali osuđenike. Još Plutarh i drugi antički istoričari pominju kažnjavanje žrtve pomoću otrovnih ujeda gmizavaca, mrava i pčela u Africi i Aziji, ali se i ovde dobro „primilo”: usmrćivanje pčelinjim ubodima navedeno je i u zakoniku „Terezijana”, podseća prof. dr Ljubomir Šaša.
Kraljica Kleopatra je sama sebi presudila zmijskim otrovom, pre nego što su rimski vojnici stigli da je odvuku sa prestola. Smatra se da je, mnogo vekova kasnije, i Hitler pribegao samoubistvu trovanjem, u svom berlinskim bunkeru 1945. godine, kako ne bi dospeo u ruke Rusa i saveznika, ali kako leš zloglasnog nacističkog vođe do danas nije pouzdano identifikovan, to nije i dokazano.
Heroj postao žrtva
Navodno je, kaže legenda, grčka boginja Hekata, zaštitnica magije i čudesnih bića, prva otkrila moć otrovnog korenja, i svoje znanje prenela ćerkama – čarobnicama Medeji (ubila sopstvene sinove da bi se osvetila nevernom mužu Jasonu) i Kirki (opčinila Odiseja). A mitološki heroj starih Grka Herkul (Herakle) bio je jedna od prvih žrtava trovanja: Dejanira, njegova ljubomorna treća žena, poklonila mu je košulju natopljenu krvlju čudovišne Hidre, i zatrovana tkanina mu je spalila kožu.
U srednjem veku, pa sve do modernog doba, otrovi su bili omiljeno oružje (ne samo žensko, kako se često nepravedno isticalo!) u dinastijskim obračunima i dvorskim spletkama (pa i u Srbiji). Nepomućenu „slavu“ i – savremeni istoričari tvrde nezasluženu – titulu „najveće trovačice svih vremena“ ponela je Lukrecija Bordžija, lepa vojvotkinja od Ferare, nezakonita kći Rodriga Bordžije (kasnije pape Aleksandra Šestog), sestra i supruga nekih od najuticajnijih i najozloglašenijih vladara s kraja 15. i početka 16. veka u Italiji. Nežna Lukrecija je, navodno, mnoge probleme svojih muževa i rođaka rešavala uz pomoć prstena iz kojeg je, u određenom trenutku, svojim nepoćudnim gostima sipala u piće nekoliko smrtonosnih kapi. Istorijski dokazi o ovome, međutim, nikad nisu nađeni.
Kuhinjski nož i pištolj
Ubistva trovanjem, inače, nisu ni česta ni tipična za Srbe, saznajemo u Birou MUP-a za saradnju sa medijima: najveći broj žrtava strada od posledica prebijanja, a kao najčešće oružje u rukama napadača, prema policijskoj statistici, navedeni su kuhinjski nož i pištolj, mada su dosta omiljeni i sekira, lopata, šrafciger...
„Trovanje kao način ubistva se retko sreće. Ovo sredstvo najčešće koriste žene, s tim da nikada ne treba isključiti ni mogućnost da to bude muškarac.
U krivičnopravnom smislu pod otrovima se podrazumevaju supstance prirodnog ili sintetičkog porekla, kao i proizvodi pripremljeni od njih koji uneseni u organizam ili u kontaktu sa organizmom mogu ugroziti život i zdravlje ljudi ili štetno delovati na čovekovu okolinu. Trovanje se može podeliti na hronično i akutno, a u zavisnosti od posledice na ona koja su za svoju posledicu imala smrt ili oštećenje zdravlja. S obzirom na motiv, trovanja mogu biti samoubilačka, ubilačka i slučajna (akcidentalna), do kojih obično dolazi u profesionalnom radu sa otrovnim supstancama ili zabunom i nepažljivom upotrebom”, navode u MUP-u.
Otrovi mogu biti mineralnog, biljnog i životinjskog porekla, u gasovitom, tečnom ili čvrstom stanju. U organizam dospevaju preko kože, sluzokože i rane, ili kada se udahnu, popiju ili pojedu. Do trovanja može doći i nekontrolisanom upotrebom terapija, odnosno prekomerno uzetom količinom leka.
Delovanje otrova zavisi od hemijskog sastava, koncentracije, količine, i ličnih karakteristika lica koje ga je uzelo (zdravstvenog stanja, starosti i telesne težine). Sudskomedicinski trovanje se dokazuje na osnovu procene posebnih okolnosti slučaja, kliničkog, obdukcijskog i toksikološkog nalaza prisustva otrova.
Sumnjive okolnosti
Naši sagovornici ističu da su sumnjiva slučajna trovanja samo jedne osobe, naročito ako se u njenom okruženju uvek nalazi veći broj lica. I iznenadne bolesti ili naprasne smrti zdravih lica su indicije koje ukazuju na mogućnost trovanja.
Karakteristike nastupanja smrti predstavljaju bitnu osnovu za izvođenje zaključaka da li je u pitanju trovanje i kojom vrstom otrova. Karakteristike mirisa u prostoriji mogu ukazivati na prisutne pare otrovne supstance (amonijak, sumpor-vodonik, itd.), koža lica može imati specifičnu boju – naročito su upadljive mrtvačke pege – a pored toga može doći i do pražnjenja želuca i creva. Pored žrtve se mogu naći sumnjive čaše, posude ili ostaci hrane.
„Kriminalista bi trebalo da pažnju usmeri na prikupljanje informacija da li je lice imalo bolove, grčeve, vrtoglavicu, pospanost, nesvesticu, iznenadno slabljenje srčane ili moždane aktivnosti. U situacijama kada se sumnja na ubistvo trovanjem uviđaju bi trebalo da prisustvuje toksikolog.
Otrovi su pogodna sredstva za fingiranje naročito kada je žrtva osoba koja je već bolovala. Tada se smrt može protumačiti kao prirodna posledica bolesti a ne trovanja, zbog čega ponekad izostanu obdukcija i konkretna toksikološka veštačenja“, upozoravaju stručnjaci.
U postupku dokazivanja islednici prikupljaju informacije o ličnosti osobe žrtve, njenim vezama, porodičnom, profesionalnom i društvenom statusu; dostupnosti otrova žrtvi... a tokom obdukcije traži se prisustvo moguće otrovne supstance, utvrđuju patološko-anatomske promene, uzima uzorak za toksikološka i histološka veštačenja.
Veštaku toksikologu najčešće se postavljaju i pitanja: da li se u dostavljenim uzorcima nalazi otrov i u kojima od njih; koja vrsta otrova je u pitanju i koja količina; u kom obliku, kojim putem i u kojoj količini je otrov uzet; da li je otrov mogao biti konzumiran kao lek i o kom se leku radi; da li je otrovna supstanca u organizam mogla dospeti posmrtno i na koji način; koje su specifične reakcije konzumiranja konkretne otrovne supstance; kako se može nabaviti i gde upotrebljena otrovna supstanca; da li se radi o akutnom ili hroničnom trovanju; ako je u pitanju hronično, u kojem periodu; da li je zdravstveno stanje žrtve moglo uticati na posledice trovanja i u kojoj meri; da li se otrovana osoba posle trovanja mogla kretati, koliko je vremena proteklo od uzimanja otrovne supstance do smrti lica...
Ubistvo trovanjem je, kažu u MUP-u, dobro planiran i organizovan zločin: počinilac mora imati fizički pristup žrtvi, odnosno hrani i piću koje ona konzumira. Nesrećni slučajevi, gde veći broj lica deli isti fizički prostor ili koristi istu hranu i piće, a otruje se samo jedna osoba, malo su verovatni.
Ako se sumnja na ubistvo, istražuje se profil počinioca, naročito njegove subjektivne karakteristike (struktura ličnosti i motiv) i objektivne mogućnosti da preduzme ovo nepočinstvo: pristup žrtvi (neretko imaju i njeno veliko poverenje), poznavanje otrova, mogućnost za njegovu nabavku i znanje kako ga upotrebiti.
Sve ovo su imali u vidu i najčuveniji pisci kriminalističkih romana, poput Agate Kristi („Arsenik i stare čipke“), i proslavljeni režiseri filmskih trilera kao što je bio Alfred Hičkok („Sumnja“), koji su trovanje uveli u svet umetnosti i zabave.
----------------------------------------------------
Snajine sarme i kafa sa mišomorom
Pre dvadesetak godina su ovdašnje toksikološke laboratorije imale pune ruke posla sa našim starijim zemljacima koji su redovno donosili na pregled „snajine sarme“, u strahu da ih truje neko od ukućana. „U svim slučajevima je utvrđeno da je reč o bezrazložnim sumnjama. Srbi retko pribegavaju otrovima kao sredstvu ubistva. Od stotinak obdukcija, u manje od deset slučajeva smo imali smrt trovanjem“, kaže za naš list dr Branimir Aleksandrić iz Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu „Milovan Milovanović“.
U našim krajevima, naročito na selu, bilo je dosta trovanja pesticidima, (nekad slučajnih, nekad namernih, kao kad je jedna ogorčena švalerka svom dragom stavljala mišomor u hranu), sad je više trovanja lekovima (sedativima). Retko se događa da je otrov unet preko kože ili udisanjem, osim kad je reč o nezgodi ili nesmotrenosti na poslu. Mada... „Pamtim slučaj ljubavnika koji su nađeni ugušeni izduvnim gasovima u kolima, dok je motor radio, u garaži koja nije imala dobru ventilaciju“, primećuje naš sagovornik.
--------------------------------------------------------------------
Prvi serijski trovač
Prva žena koja se u zvaničnim analima pominje kao serijski ubica – trovač – bila je Lokusta u prvom veku nove ere. Nju je 54. godine angažovala Agripina da ubije imperatora Klaudija otrovnim pečurkama. Posle naredne žrtve je bila uhvaćena, ali ne i osuđena: Neron je smatrao da će mu njeno kobno umeće koristiti, pa joj je isposlovao slobodu. Uzvratila mu je uslugu trovanjem njegovog političkog protivnika Britanikusa.
--------------------------------------------------------------------
Kako prepoznati znake trovanja
* boja kože bleda (nikotin) ili crvena (etilni alkohol, ugljen-monoksid, cijanid);
* miris na badem (cijanidi), beli luk (arsenovodonik) ili aceton (metilni alkohol i salicilati);
* koma (kod trovanja lekovima, ugljen-monoksidom i alkoholom);
* halucinacije (alkohol, gljive, organofosfati);
* zenice široke kod trovanja atropinom, nekim gljivama i alkoholom, sužene kod trovanja morfinom, organofosfatima, pilokarpinom;
*nistagmus (podrhtavanje očnih jabučica) kod trovanja alkoholom i barbituratima;
* slepilo (metilni alkohol) i diplopija – dvostruka slika (etilni alkohol i nikotin);
* žutica (trovanje gljivama, benzinom, fosforom);
* jaka salivacija (lučenje pljuvačke) kod trovanja organofosfatima i nikotinom;
* suva usta (trovanje nikotinom ili antihistaminicima);
* poremećaj srčanog rada (nikotin, organofosfati i lekovi).
(Dr Sonja Ilić, preuzeto sa sajta www.stetoskop.info)
------------------------------------------------------------------------
Najviše ubistava vikendom
Prema statističkoj evidenciji MUP-a Srbije, u 2009. godini je registrovano po jedno ubistvo (članovi 113 i 114 novog Krivičnog zakonika) u toku svakih 2,7 dana, a pokušaj ubistva u toku 1,06 dana. Procentualno najveći broj ubistava su izvršila (muška) lica između 26 i 30 godina (14,81 odsto), a teškog ubistva od 18 do 21 godine (16,66 odsto). Posebno brine veliki broj izvršilaca iz populacije maloletnika (svako deseto ubistvo).
Najveći broj ubistava se vrši subotom i nedeljom, i to u periodu od 18 do 24 časa. Obrazovni profil izvršilaca je niža i srednja stručna sprema, što je prirodno uzimajući u obzir činjenicu da u obrazovnoj strukturi upravo najveći deo stanovništva ima ovu stručnu spremu.
Najčešće korišćeno sredstvo izvršenja je pištolj, zatim kuhinjski nož, dok je broj ubistava trovanjem simboličan.
Aleksandra Mijalković
objavljeno: 13.02.2011.
Pogledaj vesti o: Željko Mitrović trovan
