Izvor: B92, 30.Nov.2012, 08:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za štrajkače ni plate
Beograd -- Od 2013. nezadovoljstvo radnika moći će vrlo skromno da se iskaže. Zabranjene demonstracije po ulicama, a sporna je i zarada za vreme protesta, pišu "Novosti".
Štrajk više neće biti alat kojim će nezadovoljni radnici moći da pritiskaju svoje poslodavce - ocenjuju sindikalni predstavnici Nacrt zakona o štrajku koji se polako privodi kraju. Novi propis, koji će važiti od iduće godine, zaposlenima zabranjuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "paradu" izvan radnih prostorija, a u nekim delatnostima je obustava rada sasvim zabranjena ili veoma ograničena.
Iako su razgovori o ovom zakonu u samoj završnici, još nema konsenzusa između partnera - države, sindikata i poslodavaca. A još nije dogovoreno ni da li bi radnici trebalo da budu plaćeni tokom bojkota ili bi im primanja bila ”zamrznuta”.
Sindikati smatraju da je ovaj nacrt rađen po direktivi Međunarodnog monetarnog fonda i da je veoma represivan.
"Odredba po kojoj zaposleni imaju mogućnost da izraze nezadovoljstvo svojim socijalno-ekonomskim položajem samo na svom radnom mestu obesmišljava instituciju štrajka. U vreme kada većina firmi ne radi i radnici traže zaostale zarade, oni moraju na ulice ili ispred Vlade da bi uopšte bili primećeni. A kada dođe neko zrelije vreme, onda ćemo pregovarati za stolom", kaže Ljuban Žigmund iz Saveza samostalnih sindikata.
Poslodavcima, pak, prija da se štrajk ubuduće organizuje samo u krugu preduzeća, ali i oni traže pravo na obustavu.
"Uvođenje lokauta podrazumeva da i poslodavci mogu da zatvore firmu dok traje štrajk, ukoliko procene da im preostali deo radnika nije dovoljan da nastave nesmetano sa poslovanjem. Mi od tog zahteva nećemo odustati jer ovakav mehanizam postoji i u drugim zemljama ", kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.
A u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike ocenjuju da je ovaj nacrt zakona bolji od dosadašnjeg.
"Ovo ne znači da radnici ne mogu na ulice, ali to je onda već protest i u tom slučaju mora da bude organizovan u skladu sa Zakonom o okupljanju građana, odnosno prijavljen MUP. A ovim su nacrtom radnici više zaštićeni nego ranije jer ne mogu da dobiju otkaz u vreme štrajka, osim ako sud ne donese rešenje da je bojkot bio nezakonit ", objašnjava Zoran Martinović, državni sekretar.
Martinović dodaje i da će ubuduće štrajk moći da organizuje i policija, ali da je on apsolutno zabranjen za vojsku, BIA, državne službenike na položaju, Hitnu pomoć.
"Minimalan proces rada potreban je samo u delatnostima od opšteg interesa, odnosno na poslovima koji su važni za život i zdravlje stanovnika, kao što je, na primer, vodovod i energetika. A tehnološki minimum proizvodnje moraće da održe i zaposleni u preduzećima u kojima bi zaustavljanje procesa rada dovelo do nenadoknadivih gubitaka i štete, a to su hemijska i metalska industrija", objašnjava on.
Prema poslednjim procenama sindikata, u toku ove godine je oko 90.000 radnika, na ulicama ili u krugu preduzeća, tražilo zaostale plate, doprinose, novo rukovodstvo... Zato će Agencija za mirno rešavanje radnih sporova imati veću ulogu.
Kako najavljuje Martinović, svi štrajkovi će se prijavljivati Agenciji i pred njom će se moći pokrenuti i arbitraža. A po prvi put će se voditi i jedinstveni registar svih štrajkova.
