Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Okt.2015, 19:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Za državu je prosveta Pepeljuga"
Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije izjavila je za Radio-televiziju Vojvodine da je krajnje vreme da vlasti u Srbiji shvate da ulaganje u obrazovanje nije trošak za državu, već najbolje ulaganje. Ona je u emisiji "Pravi ugao" RTV-a kazala da je žalosno što još od devedesetih godina prošlog veka, od kad traju štrajkovi prosvetara u Srbiji, taj odnos prema obrazovanju nije promenjen.
"Mi koji smo od 1997. godine u protestima, i danas smo prinuđeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na to. Iako su se od tada u Srbiji promenile mnoge vlade, odnos prema obrazovanju se nije promenio. I svi i dalje misle da je to veliki trošak za državu, i nikako da shvate da smo mi ti koji mogu da donesu novac ovoj državi", istakla je Jasna Janković, koja je profesorica književnosti u srednjoj školi.
Govoreći o današnjim ranojutarnjim pregovorima u resornom Ministarstvu, na koje su predstavnici prosvetara pozvani nakon što su najavili novi štrajk zbog toga što država nije ispunila ni jedno od obećanja na koje se obavezala u sporazumu postignutom u aprilu ove godine, kada je okončan višemesečni štrajk u prosveti - ona je kazala da je za poslednja tri dana ovo pitanje pomereno s mrtve tačke. Naime, kako je objasnila, šest meseci nakon sporazuma, prosvetarima je tek sad rečeno da će im biti isplaćena jednokratna pomoć krajem novembra, ali bez preciziranja iznosa te pomoći.
Prema njenim rečima, obećana jednokratna pomoć neće biti dovoljna da pokrije gubitke nastale zbog mera štednje.
Ona je istakla da se zahtevi prosvetara ipak ne mogu svesti samo na plate, već da su njihovi štrajkovi pokušaj da se izbore za bolji položaj prosvete generalno.
"Krajnje je vreme da se okrenemo obrazovanju i ulaganju u obrazovanje, jer niko nigde bez velikog znanja neće nikog uvažiti", ukazala je.
Jasna Janković kazala je da zbog toga očekuje da će u ponedeljak na sastanku predstavnika prosvetara sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem biti otvorena suštinska pitanja u obrazovanju.
"Već više od 20 godina još niko nije stavio na prvo mesto prosvetne radnike, već samo kad je trebalo nešto oduzimati, a aktuelni predsednik Vlade je makar verbalno promenio takav stav i mi želimo da sad to materijalizujemo. Mi želimo u ponedeljak da vidimo šta Vlada planira sa nama", kazala je ona, govoreći o očekivanjima od sastanka s premijerom.
Ona je navela da su se prosvetari nadali da će problem plata biti rešen novim zakonom o platnim razredima, jer je, kako je kazala suština u pravednoj raspodeli državnog novca. Međutim, kako je ukazala, u izradi tog zakona nisu prihvaćene sugestije prosvetara.
"Mi smo smatrali da bi slovenački model bio dobar primer i za nas. Tamo je omer plata u javnom sektoru 1:12, po kojem najniže plate imaju oni koji su na minimalcu, a najveću predsednik države, dok bi prosvetari bili u omeru 1:3, odnosno imali bi oko 63 hiljade dinara platu", pojasnila je.
Dodaje da ih je šokiralo to što su svi funkcioneri ostali van zakona o platama, kao i državne agencije i javna preduzeća.
"Očigledno je javni sektor ovde Pepeljuga koja dobija najteže poslove, a kad treba da bude nagrađena uvek joj izmiče balska haljina. A to loše ponašanje prema obrazovanju traje godinama, to nije problem samo ove vlade već i svih prethodnih", ocenila je ona.
Ona je kazala da u aktuelnim pregovorima s državom prosvetari imaju najviše problema s ministrom finansija Dušanom Vujovićem, koji im je čak sugerisao da nađu dodatni posao ako su im male plate, i koji nije želeo ni da ih sasluša kad su pokušali da mu predoče svoje zahteve i predloge.
Poručila je da će prosvetari nastaviti da insistiraju na svojim zahtevima, jer žele suštinsko rešavanje problema u prosveti, a ne samo pitanje plata. Insistiraće, kako je dodala, na većim izdvajanjima iz budžeta za prosvetu,te na delovanju u skladu sa strategijom usvojenom 2012. godine, za koju kaže da je potpuno skrajnuta u drugi plan.
Jasna Janković ocenila je da u obrazovanju ne postoji višak zaposlenih, već manjak, jer odeljenja kod nas imaju preko 30 učenika, dok u Evropi imaju od 15 do 20 učenika.
Ušteda za državu, prema njenim rečima, bila bi da se ne primaju ljudi sa strane u prosveti za poslove za koje se mogu angažovati oni koji su već u sistemu a nemaju dovoljan fond časova. Ona je navela i da je trećina zaposlenih u prosveti ima radni odnos na određeno vreme.
"Štrajk je poslednje rešenje, uvek smo pre takve odluke iscrpeli sve mogućnosti komunikacije, ali mi se borimo za pravednu raspodelu, za to da naša deca imaj kvalitetnije obrazovanje i da ne odlaze iz zemlje", kazala je ona, upitana kako vidi negativne komentare dela javnosti na česte štrajkove u prosveti.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
