Izvor: Politika, 06.Dec.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vide, kupe, dođu i i zatvore
Na području Kraljeva, iza privatizacije ostaje sve više ugašenih pogona, zaustavljenih mašina i zahteva bivših radnika za socijalnu pomoć
Kraljevo – U kraljevačkoj Fabrici vagona traje štrajk, započet pre nedelju dana. Radnici, njih oko dve stotine, obustavili su proizvodnju vagon cisterni, iako će zbog toga preduzeće platiti ,,penale” usled probijanja roka isporuke. Za štrajk su se odlučili, kako objašnjavaju, jer to vide kao poslednju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šansu da izdejstvuju neisplaćene plate. Jer, kad okončaju posao za naručioca vagon cisterni, neće imati drugi pregovarački adut. Ostalo bi im samo da moljakaju za lične dohotke koje nisu primili još od jula, iako su mesec dana pre roka srpskim železnicama isporučili 85 vagona.
Sitacija u kojoj su se našle „vagondžije” samo je ilustracija stanja kakvo je i u većini kraljevačkih preduzeća. Komuna sa nekada razvijenom industrijom, povoljnim geografskim položajem, na tri reke, sa železničkim i drumskim ,,čvorištem”, poznatim banjama i planinama u okolni, prostranom i bogatom šumom, rudnicima i pašnjacima, suočila se sa privrednim sunovratom. Kada se govori o razlozima koji su do toga doveli, prst se najčešće upire u neuspelu privatizaciju, koja je sprovedena u ukupno 25 kraljevačkih preduzeća.
U ovdašnjoj privrednoj komori kažu da samo dve firme posle promene vlasnika uspešno posluju. Ostala su zatvorene, pretvorene u skladišta ili su na izdisaju. Prema procenama Veća samostalnog sindikata, od 2003. kada je privatizacija započeta, bez posla je ostalo oko 15.000 radnika.
Mnogi u međuvremenu nisu našli drugo zaposlenje tako da ih je trenutno na spisku ovdašnje filijale nacionalne službe zapošljavanja skoro 18.000, od 32.000 radno aktivnih Kraljevčana. Srećnici koji imaju zaposlenje, mesečno zarađuju prosečno 27.000 dinara, što je 4.000 manje od republičkog proseka. Prema podacima koje smo dobili u Regonalnoj privrednoj komori, privredna aktivnost opada iz meseca u mesec: od januara do oktobra, manja je za 10,6 odsto u poređenju sa istim periodom lane.
Nizbrdo je krenulo kada su ,,na kolena” pali ,,Magnohrom”, Fabrika vagona i ,,Jasen”.
Onda su, posle vlasničke transformacije, takoreći nestala velika trgovinska preduzeća ,,Poljopromet” i „Stoteks”, rasprodat je i takoreći, ugašen nakada uspešni ,,Papirpromet”.
Kupoprodajne ugovore, zbog neispunjenih obaveza, Agencija za privatizaciju raskinula je sa kupcima ,,Magnohroma”, Ugostiteljskog preduzeća ,,Srbija”, ,,Hladnjače”, ,,Keramike”, ,,Poljoprometa”, ,,Gibnjare”, ,,Ibarskih novosti„" Novi kupac pronađen je samo za UTRO ,,Srbiju” dok je imovina ostalih u ingerenciji Akcijskog fonda.
Te firme ne rade, u toku je ili se čeka stečani postupak. Na nesreću je i to što je nekoliko, sad već bivših vlasnika, poput indijske kompanije ,,Global stil” ili austrijske ,,Stirije” dok su u kupljenim preduzećima gazdovali, višestruko uvećali dugove. Tako je bilo, primera radi, u ,,Magnohromu”, odnosno ,,Gibnjari”.
Lanac nevolja je i dodatno pritegnut jer su i uspešnije firme, kao što je bila ovdašnja ,,Kisikana” koju je davno kupio nemački ,;Meser”, umesto da širi poslove i povećava proizvodnju, pretvorena u skladište robe koja se proizvodi izvan Srbije, jer ovde su propali veliki kupci njihovih proizvoda.
Na sve rečeno, pre nekoliko dana je najavljeno i zaustavljenje proizvodnje u kraljevačkoj mlekari. Rukovodstvo konzorcijuma ,,Salford”, koji je vlasnik i ovdašnje mlekare, ponudio je, doduše, radnicima uposlenje u njegovom beogardskom, odnosno novosdakom pogonu"
Zbog svega je u Kraljevu sve više zahteva za pomoć i sve je jači pritisak građana na razne socijalne fondove. Trenutno neki vid socijalne pomoći koristi oko 6.000 građana, ili pet odsto od ukupnog broja stanovnika. Mladomir Novaković, predsednik Regionalne privredne komore izlaz vidi u ,,privlačenju novih investicija i većem državnom podsticaju privredi”. Međutim, područje Kraljeva je, prema rang listi vladine Agencije za podsticaj investiranja, na poslednjem je mestu u konkurenciji regijona u okruženju. A zašto je poslovni ambijent Kraljeva tako rangiran, pitanje je i tema kojom treba da se bavi lokalna samouprava.
Miroljub Dugalić
[objavljeno: 07/12/2009]
