Izvor: Glas javnosti, 03.Maj.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže pravo na život!
BEOGRAD - Očaj i beznađe zajednički su imenitelj za sve ono što su rekli radnici koji su iz cele Srbije nedavno došli u Beograd da izraze svoj protest i objasne vlastima da „više ne može tako“. Veliki broj zaposlenih širom zemlje je u štrajku već mesecima, a osnovni problemi svuda su faktički isti - nekada uspešne fabrike posle privatizacije propadaju ili su uništene, plate su neredovne ili ih uopšte nema, novi vlasnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ne uplaćuju doprinose, a prinudni odmori i masovna otpuštanja postali su svakodnevica.
Štrajkovi su radnicima ostali kao „slamka spasa“. Protest više od 20.000 ljudi u Beogradu koji je pred praznik organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije, kako kažu, samo je uvod u borbu za egzistencijalna prava radnika - za „pravo na život“.
Glad u Kragujevcu
Na podugačkom spisku nezadovoljnih poslednjih meseci našli su se radnici fabrike kože „Partizan“ iz Kragujevca, koji su u štrajku već šest meseci, a 12 radnika proteklih deset dana štrajkuje glađu.
- Prva privatizacija je raskinuta, novi vlasnik Aleksandar Aleksić, koji je kupio akcije krajem prošle godine, još ništa nije uradio. On se sve vreme oglušava na naše pozive i razgovori s njim svedeni su na nulu. Suština je da ne želi radnike, već samo fabriku. Osam godina smo bez plate i red je da se sudbina jadnih radnika već jednom reši - kaže Dmitar Vukelić, radnik „Partizana“ iz Kragujevca, koji dodaje da je tragičnu situaciju u fabrici video samo ministar Rasim LJajić, koji ih je posetio pre mesec dana.
NEMA PENZIONOG OSIGURANJA
Putari iz „P. Z. P. Niš“ s privatizacijom ostali su bez penzionog osiguranja, koje im se ne uplaćuje još od 2001. godine. Osim toga, kako kažu, nisu im isplaćene naknade za višegodišnji prekovremeni rad.
- Od 2001. do 2008. radilo se po 400 sati mesečno, bez ijednog slobodnog dana. Ni država, a ni gazda Milo Đurašković nemaju nameru da nam to plate. Osim što svakom od nas duguju oko 600.000 dinara, već devet godina nam se ne uplaćuje penziono osiguranje. Uz sve to izloženi smo maltretiranju šefova, a moguće je da ćemo ponovo imati radnu subotu i nedelju - kaže Živorad Đorđević, koji je već 35 godina radnik „P. Z. P. Niš“ i dodaje da će zaposleni zbog kašnjenja isplata štrajkovati svakog 21. u mesecu.
STRAH U ZLATARI
Zaposleni u čuvenoj „Zlatari Majdanpek“ strepe pred privatizacijom koja tek sledi.
- Novi tender zakazan je za 15. maj, a ugovor koji je pripremila Agencija je skandalozan jer planira malu proizvodnju, odnosno 150 kilograma na godišnjem nivou, dok su kapaciteti mnogo veći. Definisan je socijalni program od pet godina, ali nije precizirano koliko radnika ostaje. Zaposleni su ostavljeni na milost i nemilost budućeg kupca - kaže Nikola Popović iz „Zlatare Majdanpek“.
Ovo je pocetak kraja komunistickoj bandi koja vlada Srbijom od 1941.
Eh, kad bi to stvarno bio početak kraja komunističkoj bandi....
