Izvor: Blic, 13.Jun.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tekstilci obustavili proizvodnju
VRANJE - Višemesečno nezadovoljstvo radnika firme „Zamber" koja posluje u sastavu britanske tekstilne kompanije „Alena", zbog izuzetno niskih plata juče je kulminiralo generalnim štrajkom. Zaposleni su došli na posao, ali nisu hteli da pokrenu mašine. Radnici traže da se radna norma vrati na normalu, da se poboljšaju uslovi rada i da plate budu najmanje 200 evra. Predstavnik menadžmenta „Zambera" je rekao da je uprava firme iznenađena ovakvim postupkom radnika. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Posle višečasovnog štrajka menadžment „Zambera" je obavestio predstavnike radnika da odu kući i da od ponedeljka čekaju poziv da se vrate na posao. Kostas Loizu, generalni savetnik vlasnika „Alene" Janisa Savasa, rekao je novinarima da je konfekcija „Zamber" u kritičnoj situaciji i da očekuje da će za nekoliko dana biti postignut dogovor sa pobunjenim radnicima. Čelnici Samostalnog sindikata, koji ne podržavaju štrajkače, juče nisu želeli da razgovaraju sa novinarima.
U britanskoj konfekciji „Zamber", koja je počela da radi u januaru 2007, situacija je bila relativno mirna do februara ove godine, kada je u Vranje stigao kontroverzni Kostas Loizu. Savetnik grčkog biznismena sa Kipra Janija Savasa, pričaju ogorčeni radnici, odmah je drastično uvećao radne norme i smanjio plate.
- Do dolaska Kostasa zarađivao sam mesečno dvadesetak hiljada dinara. Prošlog meseca zaradio sam svega 13.000 dinara. Odgovorno tvrdim da smo mi ovde robovi, da radimo za ponižavajuće niske nadnice. Za 19 sati prekovremenog rada dobio sam svega 500 dinara. Mi smo poniženi i prevareni. Norme su nam povećane za 60 odsto - kaže mehaničar za održavanje šivaćih mašina Miroslav Stojanović. Gordana Krstić bila je prošlog meseca na bolovanju i zaradila je svega 1.200 dinara. Aleksandar Mitić dobio je platu od svega 1.183 dinara, za rad od mesec dana.
Čim smo počeli štrajk, pozvali su policiju. Zatvorili su nas i niko nije mogao da izađe iz pogona. Za prošli mesec primila sam 3.200 dinara. Kako da preživim. Kostas nas vređa i maltretira. Sve je naopako krenulo kada je on došao - kaže Jasmina Nikolić.
Radnici ističu i to da ih gazda ne plaća kada su na bolovanju. Kada neko više od dva puta ode u toalet, ima posla sa disciplinskom komisijom. Svakog dana je obavezan prekovremeni rad. Vremešni električar Blagoje Antić, kome su do penzije ostale četiri godine, kaže da je za 40 časova prekovremenog rada dobio tričavih 1.203 dinara. Rad nedeljom plaćaju 240 dinara. Ankica Anđelković tvrdi da radnici u pogonu žive i rade kao u robovlasništvu.
- Obećali su platu od 12.000 dinara plus deset odsto na taj iznos. Prevarili su nas i više to ne možemo da trpimo - rekla je Anđelkovićeva.
Ljiljana Mladenović donela je kući svega 272 dinara.
Mesečno se proizvede i izveze oko 120.000 odevnih predmeta. Par pantalona na tržištu se proda za 38 do 58 evra. Ispada da mesečno zaradimo samo par pantalona. Ne dozvoljavaju nam da popijemo sok, da se osvežimo. Radimo kao robovi, a oni u kancelariji piju kafu, sokove, viski. Kostas je javno pretio da nam plata neće biti veća od 50 evra, kaže ona.
Loizu: Plaćamo im ono što zarade
Po nalogu menadžmenta, obezbeđenje juče nije u proizvodnu halu pustilo novinare. Kada su to primetili radnici, nasilno su sklonili lanac na vratima i obezbedili prolaz predstavnicima medija.
- Ovo se neočekivano desilo, bez ikakve najave. Mi zaista ne znamo šta radnici hoće. Mi radnicima plaćamo samo ono što su zaradili. Očekujem da za tri dana razgovaramo sa njihovim predstavnicima i da se dogovorimo o daljem radu. Trebalo je da brigadiri dođu da razgovaramo i da se dogovorimo, a ne da radnici štrajkuju bez najave i upozorenja - rekao je novinarima Kostas Loizu.
