Izvor: Politika, 07.Okt.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrajkači „zaradili” korpu obećanja
Da se obećanjima može plaćati, 83 preostala radnika pančevačkog „Petroremonta” bi, posle devet meseci štrajka, bili bogati ljudi
Pančevo – Posle gotovo devet meseci isterivanja pravde, članovi štrajkačkog odbora pančevačkog „Petroremonta“ nikome više ne veruju. Kada je privatizovana septembra 2006, ova firma je imala 230 radnika koji su se uspešno bavili održavanjem pre svega pančevačkog naftno-hemijskog kompleksa. U trenutku stupanja u štrajk, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << januara ove godine, kako svedoči Radovan Kočić, predsednik štrajkačkog odbora, bilo ih je 93, a danas ih je deset manje. Iako su za tih devet meseci dobili samo jednu platu od firme, jednom pet hiljada dinara pomoći, a podelili su nešto i posle prodaje starog gvožđa iz kruga fabrike, drže se čvrsto i ne posustaju. Pošto su, kaže Kočić, sve pokušali, sada će od Agencije za privatizaciju tražiti poništenje kupoprodajnog ugovora sa „Univerzalom“ koji ih je kupio, odnosno njegovim vlasnikom Dušanom Stuparom. Zaposleni u „Petroremontu“ započeli su štrajk 18. januara, kada je uveliko tekao šesti mesec bez plate.
– U razgovoru sa pančevačkim čelnicima, koje smo zamolili da nam pomognu i posreduju, gazda Stupar je izjavio da je nevoljno kupio „Petroremont“, ali mu je navodno ta kupovina uslovljena, kao „vezana“ kada je preuzimao sa dve litvanske firme „Azotaru“. Tvrdi da je u ovo preduzeće uložio 1,3 miliona evra, i više neće, pa makar otišlo u stečaj – kaže predsednik štrajkačkog odbora.
U avgustu je vlasnik „Petroremonta“ naložio da se naprave spiskovi radnika koji žele da uzmu po sto evra otpremnine za svaku godinu staža. Prijavilo se više od polovine zaposlenih, ali je potom rečeno da će otpremnina biti isplaćena tek kada se „Petroremont“ proda.
Kočić kaže da im je u Ministarstvu za ekonomski razvoj obećano, pre mesec dana, da će ih preuzeti „Srbijagas“ koji sada gazduje i „Azotarom“, na godinu dana, dok se trajno ne reši status preduzeća. Od tada niko im se ne obraća, iako im je rečeno da samo ima da prenesu radne knjižice u „Azotaru“ u čijem je krugu i „Petroremont“.
U Gradskom veću samostalnih sindikata tvrde da je problem oko cene „Petroremonta“, jer, kako kažu, Dušan Stupar za preduzeće koje mu ne treba traži, u sada s njegove strane uslovljenoj „vezanoj trgovini“, sa Kibernetskim centrom, nekada takođe sastavnim delom „Azotare“, 2,5 miliona evra, što „Srbijagas“ odbija. Navodno, oni su spremni da razgovaraju samo o ceni koju je Stupar platio kupujući „Petroremont“, a to je 23 miliona dinara.
Predsednik štrajkačkog odbora kaže da ljudi gube poverenje u bilo koga. Polovina njih se izjasnila i protiv učešća u remontu Rafinerije. Za ovaj posao obećavaju im se četiri plate – dve pre početka radova, a dve po okončanju, ali radnici misle da će opet biti izigrani i odbijaju takvu vrstu angažmana.
U hali „Petroremonta“ mašine su prekrivene najlonom kako ih ne bi poškropila voda koja za kišnih dana pada sa stropa, a radnici sada traže raskid kupoprodajnog ugovora. Radovan Kočić i njegovi saradnici kažu da su stručnjaci Agencije za privatizaciju devet puta kontrolisali poslovanje „Petroremonta“ od kada je privatizovan i svaki put konstatovali manjkavosti. To je, misle oni, dovoljan razlog da se prizna greška prilikom privatizacije. Kad se radnici ne mogu izboriti za pravdu, može država koja je „Petroremont“ prodala, ističu gnevni članovi štrajkačkog odbora.
Miodrag Šašić
objavljeno: 08.10.2010.
