Izvor: Politika, 09.Jan.2011, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Štrajk drma izraelsku diplomatiju

Izraelske diplomate pokušavaju da izdejstvuju povećanje plata kako bi bilo plaćeni kao njihove kolege u Ministarstvu odbrane i Mosadu

Izrael drma diplomatska kriza. Međutim, ova kriza nije uzrokovana Hamasovim raketama, ni sve bržom izgradnjom jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, ni evropskim pritiscima da prekinu blokadu pojasa Gaze, već jednim „običnim” štrajkom zbog malih plata. Sindikat zaposlenih u izraelskom Ministarstvu spoljnih poslova dodatno je proširio metode >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << štrajka diplomata tako da to počinje da direktno utiče ne samo na ugled i normalno funkcionisanje državnih institucija izraelskih predstavništava širom sveta, već i na mnoge koji žele da posete Izrael.

Kako prenose izraelski mediji, iz sindikalne baze naloženo je izraelskim ambasadorima i ostalim diplomatama da do daljeg prekinu sve kontakte sa ministarstvima spoljnih poslova, kabinetima premijera i predsednika u zemljama u kojima službuju, kao i da prestanu da izdaju vize za Izrael. Još ranije su izraelske diplomate prestale da organizuju posete svog premijera i drugih ministara drugim zemljama, ali i stranih zvaničnika Izraelu, ali njihov sedmomesečni štrajk još ne daje rezultate.

Tako je ruski predsednik Dmitrij Medvedev bio prinuđen da odustane od zakazane posete, otkazane su posete slovenačkog premijera Boruta Pahora i hrvatske premijerke Jadranke Kosor, dok je još pod znakom pitanja februarska poseta nemačke kancelarke Angele Merkel na godišnju zajedničku sednicu nemačke i izraelske vlade. I na hiljade turista ali i filipinskih radnika ne može da dobije vize za ulazak u jevrejsku državu. Zahvaljujući liberalizovanom viznom režimu, jedino turisti iz SAD, Kanade, Rusije i većine evropskih zemalja, među kojima je i Srbija, mogu bez problema da putuju u Izrael.

Nove metode štrajka uključuju i bojkotovanje kancelarije zamenika šefa diplomatije Danija Ajalona, tako da je sindikat naložio zaposlenima u ministarstvu da prekinu svu saradnju s njim i da mu ne budu na usluzi.

Uprkos svim posledicama, zaposleni u Ministarstvu ne odustaju od zahteva da im se poboljšaju uslovi rada i da im se plate usklade sa primanjima ostalih u javnom sektoru, pri čemu ističu znatno veće plate svojih kolega u Ministarstvu odbrane i u izraelskoj tajnoj službi Mosad.

Osim besa šefa diplomatije Avigdora Libermana zbog otkazane posete Medvedeva, u izraelskoj javnosti je primetno ćutanje premijera i Ministarstva finansija koje je u pregovorima sindikatu ponudilo povećanje plata od osam odsto.

Sindikalci, međutim, ističu da je to nedovoljno jer od 1993. godine (kada je uspostavljen sadašnji sistem plata u javnom sektoru) inflacija je ukupno iznosila 114 odsto, dok su plate porasle za 64 odsto.

Prema rečima Amira Sagija, člana pregovaračkog tima sindikata, osnovna plata izraelskog diplomate je 4.000 šekela (860 evra), pri čemu zahvaljujući plaćenim prekovremenim satima i putnim troškovima uglavnom doseže 5.500 šekela (1.180 evra).

„Oko 12,5 odsto zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova zarađuje toliko malo da padaju ispod zvanične granice siromaštva koja je 4.800 šekela (1.035 evra) za četvoročlanu porodicu”, kaže Sagije, ističući da najčešće supružnici diplomata ostavljaju svoje profesije kako bi bili s njima dok su na službi u inostranstvu.

Dok prosečan Jevrejin „sanja” da radi u Izraelu i prima američku platu, obrnut slučaj je, čini se, svojevrsna „kazna” za izraelske diplomate u SAD jer s prosečnom diplomatskom platom jedva sastavljaju kraj s krajem.

Tako iskusni konzularni službenik u izraelskom konzulatu u Njujorku Joel Lion svedoči da je morao da ide metroom do dvorane gde je nedavno govorio premijer Benjamin Netanjahu, jer nije mogao da sebi priušti taksi. On kaže da je njegova plata manja od one koju u SAD zarađuje učitelj na samom početku karijere (4.400 dolara mesečno).

Štrajk diplomata eskalira u izuzetno komplikovanom trenutku za Izrael. S jedne strane, jača pritisak evropskih zemalja da Izrael prekine blokadu pojasa Gaze, dok se u Vašingtonu povećava nezadovoljstvo zbog blokade bliskoistočnih mirovnih pregovora. S druge strane, pre nekoliko dana Čile se pridružio latinoameričkim državama (Brazil, Argentina, Bolivija, Ekvador) koje su u nekoliko poslednjih sedmica priznale palestinsku državu, a i Urugvaj je najavio priznavanje suverene Palestine najverovatnije već krajem januara.

Ukoliko se na stranu stavi to da je predsednik Izraela Šimon Peres bio prinuđen da se izvinjava Medvedevu zbog nemogućnosti da pripremi njegovu posetu, izraelske vlasti trebalo bi da zabrine to da prvi čovek Rusije nije zbog njih odustao od posete susednom Jordanu i palestinskim teritorijama. Ni drugi lideri neće prestati da komuniciraju sa ostalim zvaničnicima i diplomatama u regionu dok štrajk izraelskih diplomata ne prođe. Netanijahu ima malo vremena za akciju budući da će 2011. godina i bez štrajka biti veoma izazovna za izraelsku diplomatiju.

N. Radičević

objavljeno: 12/12/2010

Nastavak na Politika...