Izvor: RTS, 01.Nov.2016, 01:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slab odziv na generalni štrajk u Venecueli
Odziv na generalni štrajk u organizaciji opozicije u Venecueli bio je je delimičan. Opozicija je njime pokušala da na ostavku prinudi socijalističkog predsednika Nikolasa Madura.
U glavnom gradu Karakasu, drugom po veličini Marakaibu, San Kristobalu i drugim velikim urbanim centrima odziv na jednodnevni opšti štrajk u petak bio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je manji nego u sličnim prilikama, pa su prevoz, neke radnje, banke i škole radile redovno, javljaju agencije.
Opozicija želi da idućeg četvrtka organizuje protestni marš do predsedničke palate Miraflores.
Poziv na štrajk uputila je opozicija desnog centra okupljena u koaliciji "Sto za demokratsko jedinstvo" koja je pozvala je radnike da napuste svoja radna mesta.
U nastojanju da neutralizuje protest, predsednik Maduro je u četvrtak povećao minimalnu garantovanu platu za 40 odsto, na oko 140 dolara mesečno. Iako je procenat povećanja visok, novčani iznos je obesmšljen visokom inflacijom koja će ove godine, po proceni MMF-a dostići 475 odsto.
Venecuela prolazi kroz jednu od najgorih ekonomskih kriza u svojoj istoriji, pogođena i unutrašnjom političkom nestabilnošću i ideološki diktiranim izolacionizmom, kao i padom cene nafte koja je izvor 96 odsto njenog deviznog prihoda.
Maduro je pretio da će poslati vojsku u firme koje se priključe štrajku. Moćna venecuelanska vojska nedavno je izrazila svoju podršku Maduru. Maduro je objavio da je oko 700 firmi pregledano. Neke su se ipak suprotstavile pretnji i obustavile rad.
"Izgleda kao da je subota, stvari ne funkcionišu u punoj meri ali nije ni totalna paraliza", rekao je u petak za Frans pres predsednik glavnog sindikata Fedekamaras Karlos Larazabal.
Ministar za prehranu Rodolfo Marko Tores je međutim izrazio zadovoljstvo što se "još jednom pokazao neuspeh desnice". Štrajk sazvan za petak bio je deo strategije opozicije kao odgovor na zamrzavanje procesa za organizovanje referenduma za smenjivanje šefa države.
Maduro je zapretio da će uhapsiti lidere opozicije ako se proces njegovog opoziva pokrene u parlamentu, što opozicija predviđa da uradi iduće nedelje.
Opozicija traži da Nikolas Maduro, izabran 2013, a mandat mu ističe 2019. godine, ode s predsedničkog mesta, zbog, po njenoj oceni, odgovornosti za ekonomsku krizu.
