Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jul.2016, 14:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skot: Srbija uzor regiona - ne gradi zidove, nego prihvatilišta

Na Horgošu trenutno oko 70 migrata iz Avganistana, Pakistana i Iraka štrajkuje glađu i nalaze se u lošem zdravstenom stanju. Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Kajl Skot ocenio je danas u Subotici da migranti koji borave u improvizovanom kampu u blizini graničnog prelaza Horgoš žive u uslovima koji su sramota i za Mađarsku i za Srbiju, ali je dodao i da Srbija radi sve što može da pomogne ovim ljudima. 

"Srce mi puca kada vidim te ljude tamo koji su razočarani >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i traže da idu dalje, ali ne mogu da idu dalje. Oni žive u uslovima koji su sramota i za Mađarsku i za Srbiju", rekao je Skot nakon što je obišao migrante na Horgošu.

On je kazao da zna da Srbija radi sve što može da pomogne ovim ljudima i da vidi da je i u Prihvatnom centru u Subotici teška situacija i dodao da dve države moraju pronaći rešenje da se migrantima omogući da zatraže azil u Mađarskoj i iz prihvatnih centara.

Skot je kazao da je Srbija uzor za region jer ne gradi zidove, nego gradi prihvatilišta i pomaže ovim ljudima.

"Srbija ne sarađuje sa neformalnim policijskim organizacijama koje biju ljude, već sarađuje sa nevladinim i međunarodnim organizacijama kako bi pružili pomoć migrantima i to je najvažnije", rekao je on.

Vulin: Migrantska kriza može se rešiti "za pola sata", ako Mađarska zahteve za azil ne bude više primala na granici nego iz prihvatnih centara

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin rekao je da se migrantska kriza može rešiti "za pola sata", ako Mađarska zahteve za azil ne bude više primala na granici nego iz prihvatnih centara.

"Šta je problem da se svi ovi nehigijenski kampovi zatvore za pola sata jednom političkom odlukom. Dovoljno je da Mađarska kaže da zahteve za ulazak u tu državu neće primati na žici i na granici, već u prihvatnim centrima i u roku od pola sata mi nemamo krizu na granici", kazao je Vulin.

On je dodao da Srbija neće menjati svoju migrantsku politiku i da će se prema ovim ljudima ponašati kao prema ljudskim bićima i obezbediti im sve što im je potrebno – zdravstvenu zaštitu, hranu, smeštaj, sigurnost i da, u skladu sa zakonom, ukoliko žele, zatraže azil.

Kako je rekao, Srbija je pojačala mere na granicama sa Bugarskom i Makedonijom da bi sprečila gomilanje ljudi na srpsko-mađarskoj granici, koji nemaju gde da odu jer ne mogu da dobiju azil u zemljama EU.

 "Srbija ne može da preuzme odgovornost za politiku drugih vlada oko zatvaranja granica, kako to rade Mađarska i Hrvatska. A ljudi koji štrajkuju glađu u blizini Horgoša imaju mogućnost da bilo kada zatraže azil i da budu smešteni u prihvatnim centrima u Srbiji", kazao je Vulin.

 Ambasador Austrije u Srbiji Johanes Ajgner rekao je da je Austrija tokom prošle godine primila oko 100.000 izbeglica i da ove godine ovo pitanje treba da se reguliše. "Ove godine nam je cilj da se ovo pitanje reguliše i da se smanji broj neregularnih ulazaka u zemlju", kazao je Ajgner.

 Sve manje migranata štrajkuje glađu

Broj migranata koji štrajkuju glađu kod Horgoša svakim danom se smanjuje. Trenutno oko 70 migrata iz Avganistana, Pakistana i Iraka štrajkuje glađu i nalaze se u lošem zdravstenom stanju.

Ne žele da odu u Prihvatni centar niti improvizovani kamp kod Horgoša. Svakodnevno ih posećuju predstavnici različitih organizacija, ministri, ambasadori, ali bez uspeha jer Mađarska vlada je odlučna da ne otvori kapiju.

Već četiri dana pod otvorenim nebom izbeglice i migranti štrajkuju građu. Rohol Amin Afridi, koga smo snimili u nedelju kada su pešačenje do Horgoša nazvali "Marš nade"", kaže da za sada mu me treba lekarska pomoć.

"Fizički sam jak. Ne jedem, pod otvorenim nebom sam, nekad se vreme menja, pritisak mi je slab", kaže Rohol Amin Afridi,migrant Pakistana.

Iz Beograda 22. jula grupa od oko 300 migranata iz Pakistana i Avganistana je krenula peške ka Horgošu. Od Novog Sada su vozom prevezeni do Subotice i njih oko 150 je u nedelju, 24.jula počelo štrajk glađu. Od tada do danas broj migranata je prepolovljen, a pojedincima je i narušeno zdravlje.

U Privremenom prihvatilištu u Subotici 400 migranata

Privremenom prihvatnom centru za migrante u Subotici, na lokalitetu Tuk Ugarnica, danas se nalazi oko 400 migranata, uglavnom iz Iraka, Sirije i Avganistana.

Kako je ekipi Tanjuga rečeno na licu mesta, u kampu ima i izbeglica iz Alžira, Maroka, Eritreje i drugih država.

Iračanin Haval rekao je Tanjugu da se u Srbiji nalazi 25 dana, a da mu je krajnji cilj Nemačka.

"Strah me je od ilegalnog prelaska mađarske granice tako da u prihvatnom centru čekam svoj broj, kako bi prešao u Mađarsku i nadam se da se neće potpuno zatvoriti granica", rekao je Haval.

On je istakao da su uslovi za migrante u Srbiji dobri i da se prema njima ovde svi lepo ophode, a kao zamerku je istakao hranu.

"Svaki dan za doručak i za večeru imamo ribu i dosta nam je ribe, voleli bismo da se to malo promeni", rekao je Haval.

Njegov zemljak Serdar rekao je da je u kampu zajedno sa majkom, mlađim bratom i sestrom, a da su mu stariji brat i otac u Nemačkoj, gde i on želi da ode.

"Preko Grčke i Bugarske došli smo u Srbiju. Tu smo već 25 dana i nadam se da ćemo u narednih sedam-osam dana preći mađarsku granicu, koja je zatvorena i to nam je problem jer mali broj ljudi dnevno dobija dozvolu za prelazak", rekao je Serdar.

On je kazao da mu je jasno da u Evropi ima problema zbog terorističkih napada i da zbog toga mali broj ljudi može da uđe u zemlje EU.

Irački Kurd Rzga Zra ekipi Tanjuga je pokazao rane od puščanog metka na ramenu i ruci, rekavši da je u svojoj zemlji jedva preživeo i da mu je cilj da stigne do Nemačke.

On je kazao da mu je u eksploziji stradala cela porodica.

Zra je pohvalio odnos ljudi u Srbiji prema izbeglicama i istakao da veruje da će u naredna tri - četiri dana biti u Mađarskoj.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...