Izvor: Glas javnosti, 08.Mar.2011, 07:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sindikati prosvete strahuju da prekinu štrajk?
BEOGRAD - Ministar prosvete Žarko Obradović izjavio je juče da se štrajk izrodio u borbu za članstvo unutar sindikata prosvete, bez želje da se nađe zajednički jezik i okonča protest.
"Izgleda da postoji strah pojedinih da ukoliko donese neku jednostranu odluku da će ih kolege optužiti da je izdao sindikalne ciljeve", rekao je Obradović na okruglom stolu "Kuda ide obrazovanje u Srbiji" u organizaciji Novinske >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << agencije Tanjug.
On je istakao da je ponuda koju je vlada dala prosvetarima fer i korektna i dodao da "vlada ima para koliko ima i da može da deli ono što ima".
Obradović je istakao da je Ministarstvo prosvete od početka apelovalo da se ne prekida rad u školama kako bi se omogućilo pravo dece na obrazovanje, kao i da je upozoravalo na posledice obustave rada u školama.
Prema njegovim rečima, nije tačna teza pojedinih sindikata da "ministar vodi rat sa sindikatima". On je dodao da se postavlja pitanje šta je motiv štrajka ukoliko "novac nije nepoznanica".
Više od 60 škola radi normalno
Obradović je istakao i da više od 60 odsto škola radi normalno, a da nešto više od 30 odsto škola radi sa skraćenim časovima od 30 minuta.
"Vlada Srbije bi želela da ljudi u prosveti dobiju više novca samo je pitanje kada je to moguće ostvariti", rekao je Obradović i dodao da to zavisi od stanja budžeta i ekonomije.
Ministar je istakao i da obrazovanje u Srbiji nezaustavljivo ide napred uz sve probleme koji postoje.
"Želimo da povećamo kvalitet obrazovanja, unapredimo dostupnost i pravednost i poboljšamo efikasnost kako bi bili neizostavni deo evropskog prostora obrazovanja", rekao je Obradović.
On je istakao da se u obrazovnom sistemu čeka veliki posao, ali da je on već načinio krupne korake u pravcu unapređenja i kao primer naveo uspehe đaka iz matematike, informatike, astronomije, stranih jezika i drugih oblasti.
"Pokazatelj da je obrazovni sistem krenuo u pozitivnom smeru su i rezultati PISA testova koji su pokazali da je u Srbiji čitalačka pismenost povećana za oko 40 poena, a naučna i matematička za sedam", rekao je Obradović.
Školu mrzi 80 odsto osmaka
Obrazovanje je razvojni činilac ukupnog razvoja društva, ali podaci govore da 80 odsto učenika na početku školovanja voli da ide na časove, ali na kraju osmog razreda isto toliko njih mrzi školu, rekao je saradnik Nacionalnog prosvetnog saveta Ivan Ivić.
"Škola treba da bude mesto življenja, a ne samo mesto gde se održavaju predavanja", rekao je Ivić. On je naveo da učenici provedu osminu života u školi, čija vaspitna uloga, prema njegovim rečima, mora biti ojačana.
"Naš obrazovni sistem ipak se nije upadljivo srozao i pored kriznih godina, što pokazuju i brojna međunarodna testiranja", kazao je Ivić, ali i dodao da je važno preduzeti sistematske mere dugoročnog karaktera kako bi se stanje održalo ili popravilo.
On je kazao da je međunarodno PISA testiranje pokazalo da je došlo do pozitivnih promena, ali da se ipak ništa značajno nije promenilo u načinu rada škola koje bi dovelo do tog poboljšanja.
Prema njegovim rečima, loše je to što su PISA testovi pokazali da je jedna trećina učenika funkcionalno nepismena.
Knežević: Stanje u obrazovanju tragično
Bivši ministar prosvete Gašo Knežević izjavio je da je obrazovanje visoki razvojni resurs društva, zbog čega sadašnje "tragično stanje" mora da se menja.
On je naveo da je uloga države u tome veoma važna i da bi ona treba da nađe pravo mesto obrazovanju u celokupnom sistemu vrednosti.
"Pitanje položaja obrazovanja je strateško pitanje", kazao je Knežević, upozorivši da će se, ako se loša situacija u toj oblasti ne popravi, Srbija naći u situaciju da uskoro uvozi stranu radnu snagu.
Knežević je rekao i da su stranačke ankete u kojima je ocenjivana uloga obrazovanja u izbornom ciklusu pokazale da svega dve odsto ispitanika misli da dobro vođenje obrazovanja može da ima uticaj na položaj stranke na sledećim izborima.
On je rekao da je problem i to što sve veći broj učenika, odnosno oko 70 odsto njih, ide na privatne časove matematike kako bi dopunili svoje znanje, što, prema njegovim rečima, ukazuje na to da nastavnik ili ne zna ili ne želi da prenesu znanje učenicima.
Pogledaj vesti o: Štrajk prosvetnih radnika
