Izvor: S media, 05.Okt.2010, 22:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sigurna u sebe, zato sam tu

Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta sudstva: Plate treba da se povećaju, ali to nije moja nadležnost. Očekujem pozitivan izveštaj EK o reformi.

Predsednica Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović slaže se sa zaposlenima u pravosuđu, koji su za 6. oktobar najavili štrajk upozorenja, da su plate u sudovima male, čemu doprinose i ograničenja iz Zakona o državnim službenicima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
- U nadležnost V S S ne spada povećanje plata zaposlenih u sudovima. To je u nadležnosti Ministarstva pravde i Vlade. Više puta sam sa predstavnicima Ministarstva pravde razgovarala o njihovom položaju i saglasni smo da je njihov položaj težak, da ograničenja postoje u Zakonu i da se traže načini da im se materijalni položaj poboljša.

* Eksperti Saveta Evrope predstavili su izveštaj o reformi pravosuđa i zamerili VŠ na nedovoljnoj transparentnosti...

- Izveštaj je konstruktivan, sugestije su korisne. Rad V S S je bio transparentan od početka i to tako što su održavane konferencije za štampu, odluke su objavljivane na sajtu, u ”Službenom glasniku” i u dnevnim novinama. Odluka o kriterijumima je javno objavljena, i sa njom su bile upoznate sve zatečene sudije i ostali kandidati i svima je bilo poznato da će se, pored statističkih podataka o radu u prethodne tri godine, ceniti i ostala dva kriterijuma, a to je obučenost i dostojnost. Slažem se da među neizabranim sudijama ima i odličnih pravnika ali nisu ispunili sva tri kriterijuma kumulativno. Neki su i mene lično iznenadili. Smatram da je važno istaći da su članovi Saveta odlučivali potpuno samostalno i nezavisno bez uticaja političara i politike ili predstavnika druge dve grane vlasti. Za mene je važno, da nikada, nijednom članu Saveta nisam dala uputstvo kako i za koga treba glasati, a to važi kako za pojedinačna rešenja, tako i prilikom donošenja drugih odluka.

Uskoro dobijamo predsednike sudova

* Kada ćemo dobiti stalni sastav V S S?

- Izborni postupak je počeo, donet je Pravilnik o radu izborne komisije i izabrani su predsednik, članovi i zamenici i doneta je Odluka o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove VŠ iz reda sudija.

* Da li će u izborima učestvovati samo izabrane sudije?

- Zakon kaže da su sudije samo one koje su stupile na funkciju 1. januara. Ostali su neizabrane sudije koje primaju nadoknadu u visini plate koju su imali kao sudije. * A kada će biti postavljeni predsednici sudova? - Rok za podnošenje prijava je istekao 4. oktobra. VŠ će razmotriti prijave i obaviti intervjue sa kandidatima kako je to i predviđeno Odlukom o kriterijumima za izbor predsednika sudova.

* Ministarka pravde je rekla da je bilo nekih grešaka zbog izveštaja pojedinih predsednika sudova. O čemu je reč?

- Ako mislite na greške u davanju statističkih podataka o kvantitetu i kvalitetu rada, V S S je radio na osnovu statistike koju su predsednici sudova dostavljali nadležnom ministarstvu. V S S nije imao razloga da sumnja u podatke koje daju ovlašćeni nadležni organi, a koje su im dostavili predsednici sudova. V S S je razmotrio više od 5000 prijava i izabrao oko 2400 sudija. Neki kandidati su aplicirali samo za sudove za koje nisu ispunjavali sva tri kriterijuma a potreban broj sudija je za određene sudove smanjen. U postupku izbora koje smo završili za 81 sudijsko mesto neki od tih kandidata su izabrani za sudije jer su podneli prijave za sudove za koje ranije nisu aplicirali. To nije greška. O tome su kandidati morali da vode računa prilikom podnošenja prijave.

* Kako je moguće greške ispraviti?

- U kancelariji V S S svim neizabranim sudijama omogućen je uvid u kompletnu dokumentaciju kojom Savet raspolaže. Neizabrane sudije su podnele žalbu Ustavnom sudu i V S S će poštovati odluke tog suda. Ako Ustavni sud poništi pojedinačnu odluku V S S, mi ćemo postupati po njoj i preispitati odluku o neizboru. Članovi V S S iz reda sudija, sudijski posao obavljaju po više decenija a sudije su navikle da se njihove odluke preispituju. Ustavnom sudu je podneto oko 800 žalbi i taj sud će doneti odluku da li su žalbe osnovane ili ne. Jedno je sigurno - postupali smo na osnovu kriterijuma i raspoliživih činjenica i dokaza, a tvrdim da V S S prilikom izbora nije koristio podatke MUP i BIA.



* I kako posle devet meseci ocenjujete reformu?

- V S S je analizirao rezultate rada svih sudova i sudija u Srbiji. Najpre smo dobili podatke o broju prenetih predmeta i broju novoprimljenih u 2010. godini. Insistirala sam da se pokaže koliko je u svakoj materiji, građanskoj, krivičnoj, parničnoj doneto meritornih odluka, koliko rešenja o npr. prenošenju ili delegaciji nadležnosti, o obustavi postupka, o prekidu, o zastarelosti i sl. Na ovaj način se može sagledati rad sudije. Analiziran je rad sudova posle šest meseci i analiza ne može pokazati rezultat reforme u celosti. Analiza može pokazati dalje korake koje ćemo učiniti da bi reforma u potpunosti uspela. Rezultate možemo očekivati posle godinu ili dve dana, kada se u sudovima raščiste zaostaci iz ranijeg perioda, završe stari predmeti i kada omogućimo da građani na šalterima overe i u pisarnicama završe svoj posao brzo i efikasno.

* Šta pokazuju prve analize?

- Da nismo u potpunosti obezbedili jednaku opterećenost sudova i sudija. Iz analize se da zaključiti da u nekim sudovima postoji mali broj predmeta, a priliv predmeta nije povećan. V S S će preduzeti mere da sudije iz sudova koji nisu opterećeni budu upućene na rad u sudove gde je veći broj predmeta. Negde je bilo grešaka prilikom zavođenja predmeta. Zajednička komisija Ministarstva pravde i V S S ispitivala je kako su zavođeni predmeti u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. To je najveći sud sa preko 700 zaposlenih, konstatovane su neke nepravilnosti i one se ispravljaju.



* U čemu je suština nesporazuma sa Ustavnim sudom?

- V S S je pokazao da poštuje odluke Ustavnog suda, slagao se sa njima ili ne. Zakonom o sudijama je propisano da neizabranim sudijama sudijska dužnost prestaje danom stupanja na funkciju izabranih sudija, što znači po sili zakona. U postupku opšteg izbora sudija Zakon ne propisuje pravo na žalbu Ustavnom sudu, već to pravo daje sudijama koje izabere V S S. U postupku opšteg izbora sudija V S S nije bio dužan da neizabranim sudijama dostavlja rešenja sa pojedinačnim individualizovanim razlozima. No, sada posle zauzimanja stavova od strane Ustavnog suda, V S S dostavlja pojedinačna rešenja na osnovu podataka koje je imao u vreme sprovođenja opšteg izbora. Pre donošenja odluke u slučaju Saveljić, V S S je napisao 500 odgovora na žalbe neizabranih sudija, što sve govori da smo podatke imali u vreme izbora. Znači, V S S nije samovoljno postupao i nije pravio ”greške u proceduri”, kako neki to vole da kažu, nego smo primenjivali usvojene zakone.



* Da li je bilo disciplinskih postupaka protiv sudija koji su prošli opšti izbor?

- Usvojili smo Pravilnik o disciplinskom postupku i disciplinskoj odgovornosti sudija, sledi izbor disciplinskih organa. Do sada smo primili 36 prijava i njih će razmatrati disciplinski tužilac.



* Kakav izveštaj Evropske komisije očekujete?

- Očekujem pozitivan izveštaj. Da ne verujem u ono što radim, ne bih bila tu.

Nisam samoj sebi povećala platu



* Mnogo buke u medijima izavala je vaša povišica...

- Tema nekih medija bila je plata predsednice VKS i V S S Nate Mesarović. U tekstovima je pisalo da je Nata Mesarović sama sebi povećala platu. To nije tačno, a da nije tačno to su znali i oni koji pišu jer su to navodili u sledećoj rečenici. Zakonom o sudijama član 39 i 40 određeni su koeficijenti i način određivanja plata predsednika sudova. Osnovica za obračun plate je 28.000, a koeficijent za predsednika VKS je 6, na taj iznos dodaje se minuli rad za 35 godina staža. To je bila plata Nate Mesarović predsednice VKS od 1. januara do jula 2010. godine i iznosila je u nominalnom iznosu 199.000 dinara. Kao v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije nasledila sam platu predsednika koja je za 80.000 bila veća nego plata predsednika VKS. Zašto? Nije mi poznato. Sve sudije VKS imale su manju platu do jula meseca od plate sudija Vrhovnog suda, a oni svi i ja kao predsednik mnogo manju platu nego deset sudija koje nisu izabrane i 50 sudija u srpskom pravosuđu i nekih predsednika sudova. U VKS koji treba da ima 29 sudija izabrano je 24, a radi 19 sudija i postižu vrlo dobre rezultate zbog čega je V S S na osnovu Zakona o sudijama povećao platu ovim sudijama a na predlog građanskog i krivičnog odeljenja tog suda, a ne na predlog Nate Mesarović. Ne prihvatam da sudija koji radi u krivičnom postupku za ubistvo Brisa Tatona, u predmetu Andrije Draškovića ili Joce Amsterdama, može da bude stimulisan samo tako što će dobiti obezbeđenje kao privilegiju. Ali je neprimereno kada predsednik suda traži od nadležnih organa koji su procenjivali nečiju bezbednost da mu se ukine obezbeđenje. Postoje posebni zakoni po kojima je određeno da neki rukovodioci važnih državnih organa imaju platu u visini sudije ili predsednika VKS, molim čitaoce da zaključe zašto je jedino interesantna plata Nate Mesarović, predsednice VKS i V S S koji stoji na čelu reforme srpskog pravosuđa.

Vojislava C. Spasojević

Nastavak na S media...

B92: Mesarović:Nisam sebi povećala platu

Radio Televizija Vojvodine: Mesarović: Očekujem pozitivan izveštaj EK o reformi