Izvor: Kurir, 18.Apr.2011, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠTRAJK NIKOLIĆA DOVODI U PITANJE STATUS KANDIDATA U DECEMBRU
BEOGRAD - Zbog krize izazvane štrajkom Tomislava Nikolića može se desiti da Srbija u decembru ne dobije status kandidata, ocenio je danas bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić.
"To bi nam se moglo dogoditi ako se kriza izazvana štrajkom lidera naprednjaka Tomislava Nikolića nastavi i eskalira, a mi u ovom trenutku ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << možemo dozvoliti da sukob i tenzije između vlasti i dela opozicije dugo traju", izjavio je Vučetić Tanjugu.
Smatrajući da vlast ima racionalne razloge kad datum izbora povezuje sa dobijanjem statusa kandidata, Vučetić to pojašnjava činjenicom da eventualna kandidatura nije dovoljan znak za raspisivanje izbora.
Holandija možda zakoči
"Može se desiti da, recimo, Holandija blokira dobijanje tog statusa, a ako se baš u tom trenutku bude u Srbiji vodila predizbrna kampanja i ako bude trajala od oktobra do decembra bojim se da u decembru Srbija ne bi dobila status kandidata, jer bi jednostavno izgubila poverenje Evrope", smatra Vučetić.
Evropa bi, kaže, stekla uverenje da Srbija još nije i da je daleko od toga da bude stabilno društvo koje zaslužuje takav visok stepen poverenja Evrope koji se zove dobijanje statusa kandidata.
Na pitanje kako izaći iz ove situacije Vučetić kaže:
"Rešenje su napori vladajuće koalicije i naprednjaka da postignu nekakav kompromis. Ako je ikako moguće da se ti izbori pomere iza te rampe, a rampa je dobijanje statusa", rekao je Vučetić.
On ne isključuje mogućnost da će određene evropske institucije ili njihovi predstavnici na odgovarajući način, koji ne bi bio direktno uplitanje ili diktat, pokušati da i jednima i drugima stave do znanja koji je to ulog.
"A ulog je ogroman, koji se sada rizikuje za dugoročnu sudbinu Srbije, ako se ne postigne dogovor", smatra Vučetić.
"To bi bilo opasno po elementarnu stabilnost Srbije, ali to bi moglo dovesti u pitanje poverenje Evrope u Srbiju, koja nije u stanju da rešava političke sukobe koji se u drugim civilizovanim i demokratskim zemljama rešavaju putem dijaloga i dogovora. Ovde je, maltene, predmet sukoba raspon od mesec dana. To je potpuni apsurd", kazao je Vučetić.
Ustavni okviri raspisivanja izbora
On je u intervjuu Tanjugu ponovio i koji su ustavni razlozi za raspisivanje vanrednih izbora, uz napomenu da tome uvek prethodi raspuštanje skupštine.
Kao prvi razlog on je naveo slučaj kada skupština u roku od tri meseca nakon konstituisanja ne izabere vladu. Zatim kad skupština na predlog najmanje 60 poslanika u skupštini izglasa vladi nepoverenje i konačno ako vlada sama, zbog određene krize, ponudi skupštini da se glasa o njenom poverenju ili ako premijer podnese ostavku.
"Postoji i jedan opšti uslov, odnosno opšta formulacija u Ustavu, a to je "da predsednik skupštine, na obrazloženi predlog vlade, može raspustiti naropnu skupštinu i raspisati nove izbore".
Razlozi za takvu odluku su, kaže Vučetić, obično u dubokoj političkoj ili socijalnoj krizi, ili u nekom velikom poremećaju društvenih odnosa iz kojeg se ne može izaći bez novog proveravanja volje građana, zaključio je Vučetić.
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić
