Izvor: Blic, 01.Feb.2011, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S punim pravom, bez rešenja
Malo je u poslednje dve decenije bilo školskih godina koje su počinjale na vreme i tako se završile.
S pravom, ako pitate prosvetare.
S malim ili nedovoljnim platama, maltrerirani, ucenjivani, pa i prebijani, profesori su i nastavnici s puno prava i praznih džepova češće nego neke druge profesije posezali za štrajkom.
S pravom, ali bez osećaja za druge, ako pitate roditelje.
Loše organizovani, podeljeni u više sindikata, a svaka se sindikalna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vrhuška negde s nekim dogovara i pogađa, svojim štrajkom totalno su poremetili i ovog puta živote u svakoj kući koja ima nekog školarca.
S pravom, ali bez nekog efekta, ako pitate đake.
Što se njih tiče, super im je što nema škole, časove će nadoknaditi, žao im je profesora, ali ne vide neku vajdu od njihovog protesta.
Bez mnogo razloga i bez rešenja, ako pitate državu.
Para nema, veće plate srušile bi budžet.
Rezime: Štrajk je legitimni način borbe za osnovna prava iz rada, štrajk treba da je dobro organizovan, da ima realne zahteve, ravnopravne pregovarače i bar nešto izgleda na uspeh.
Ovog puta od svega toga nema ništa. Samo jedan veliki haos. Sindikati su nedorasli državi, prosvetari u bedi i procepu, roditelji unezvereni, đacima je super, a to svakako nije formula uspešnog štrajka.
