Izvor: Blic, 02.Maj.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici nemaju razloga za slavlje
Bijeljina-Brčko - Prvo sindikalno organizovanje bijeljinskih radnika, opančara i drugih zanatlija - krojača, kožara, mlinara, pekara, građevinskih radnika i rudara, zabeleženo je 1905. godine. Više od stotinu godina je prošlo otkako traje borba za pravo na rad, slobodu štrajka, borba za najnižu cenu rada i zarada, radničku solidarnost, humanizaciju odnosa i uslova za rad.
Sve do 1992. bijeljinski sindikat organizovano je slavio Prvi maj. Zaslužnim radnicima i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preduzećima dodeljivana su sindikalna priznanja. Radnici sa svojim porodicama okupljali su se na izletištima, na proplancima i obalama reka. Mnogi se sećaju vatrometa na gradskom trgu, glasne muzike na obalama Drine i Save, roštilja, pesme i radosnih lica ljudi u organizovanim radničkim povorkama koje su hrlile ka okolnim izletištima.
Nekada su na Prvi maj radnici ponosno nosili crveni karanfil u reveru, koji ih je podsećao na Prvi maj 1886. godine, kada je u demonstracijama u Čikagu poginulo više od 200 radnika, a osmoro ih je osuđeno na smrt. Karanfili su simbolizovali prolivenu radničku krv. Prvi maj u svetu se organizovano slavi od 1889. godine kada je osnovni zahtev radnika sveden na „tri osmice" - osam sati rada, osam odmora i osam kulturnog uzdizanja. Poslednjih godina sindikati u evropskim zemljama koriste ovaj dan kako bi upozorili aktuelne vlasti u svojim zemljama na sve teži egzistencijalni položaj radnika.
U vremenu ekonomske krize, opšte besparice, nesigurnih radnih mesta, velike nezaposlenosti, radnici bijeljinskih preduzeća Prvi maj dočekuju u sumornoj atmosferi. Mnogima od njih nije do bilo kakvog proslavljanja. Od početka godine do sada u Bijeljini je bez posla ostalo 110 radnika. Reč je o radnicima koji su se obraćali za pomoć sindikatu, pokušavajući da zaštite svoja prava. Verovatno je ova brojka i nekoliko puta veća, ukoliko se računaju i oni koji su se unapred pomirili sa sudbinom gubitnika.
Bivši radnici velikih bijeljinskih preduzeća nakon neuspešno izvedene privatizacije osećaju se prevarenim i odbačenim. Mnogi su bukvalno završili na ulici. Privatizaciju su doživeli kao veliku pljačku i prevaru.
Kršenje radničkih prava u najvećoj meri izazvano je nepoštovanjem Zakona o radu i Kolektivnog ugovora, kojima je predviđena visina plate, definisano radno vreme i uslovi rada. Savremeni poslodavci ponašaju se kao moderni robovlasnici. Na sve načine pokušavaju oštetiti radnike i uskratiti im ono što im po zakonu pripada. Neizmirivanjem zagarantovane najniže plate, neuplaćivanjem doprinosa, toplog obroka, regresa i putnih troškova, poslodavci drastično krše radnička prava, pravdajući svoje poteze ekonomskom krizom.
Dok se sindikalci zalažu za socijalni dijalog i partnerstvo sa poslodavcima i Vladom RS, najavljujući generalni štrajk upozorenja, na drugoj strani radnici, preplašeni i izmanipulisani, s nepoverenjem gledaju u dane koji su pred njima.
Radnici u Brčkom primaju najniže prosečne plate u BiH u iznosu od 790 KM, ali kada se iz toga izuzmu primanja zaposlenih koji rade u javnoj upravi, plate radnika u privredi i tercijalnim delatnostima su znatno niže i kreću se oko 400 KM, izjavio je za „EuroBlic" Ilija Kalajdžić, predsednik Sindikata Distrikta. Po njegovim rečima, potrošačka korpa, koju statistika ne obračunava, kreće se oko 1.600 KM mesečno za četvoročlanu porodicu. „Zbog veoma teškog položaja u kome se nalaze, radnici u Distriktu neće imati priliku da proslave Prvi maj i jedino će oni koji donose zakone taj dan praznovati", naglasio je Kalajdžić. On je rekao da se svi mogu uveriti da će 90 odsto radnika u tercijalnom sektoru i privredi raditi u sledeći ponedeljak koji je, po zakonu, neradni dan.
- Težak položaj radnika u Brčkom usložnjava i činjenica nepostojanja kolektivnog ugovora čime gubimo svi, jer dugoročno proizvodimo najsiromašnije penzionere. Takođe je sve praznija kasa Fonda zdravstvenog osiguranja, a kroz male doprinose za plate direktno se oštećuje budžet Distrikta - rekao je Kalajdžić.
