Izvor: B92, 14.Apr.2011, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prosvetarima u štrajku sledio otkaz
Beograd -- Pomoćnica ministra rada Radmila Bukumirović-Katić kaže da su prosvetni radnici koji su potpuno bili obustavili rad u školama trebalo da dobiju otkaz o radu.
To bi bilo u skladu sa Zakonom o štrajku, ali se to ipak nije dogodilo, kazala je ona.
Oni za vreme štrajka nisu imali pravo na zarade, ali im je uplaćivan doprinos na zarade i socijalno osiguranje, iako je po zakonu trebalo da dobiju uplate samo na minimalnu osnovicu.
Pomoćnica ministra je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kazala da bi do kraja juna u skupštinsku proceduru trebalo da uđe Predlog novog zakona o štrajku, prema kojem osnovne škole koje su u štrajku, nemaju obavezu obezbeđenja određenog minimuma procesa rada do određenog perioda (koji još nije definisan).
Pomoćnica ministra Bukumirović-Katić je na predstavljanju Nacrta zakona o štrajku, koji ulazi u javnu raspravu, rekla da je važeći Zakon o štrajku donet još 1996. i da je bilo krajnje vreme da bude donet novi koji će uvažiti realnost tranzicije u Srbiji. Formiranje štrajkačkih straža, bliže definisanje u kojim delatnostima je neophodan minimum procesa rada, ko sve može da bude organizator štrajka, kao i koja su prava radnika i poslodavaca u tom procesu, samo su neke od novina koje je prilikom prezentacije navela Bukumirović-Katić.
Ukoliko, međutim, štrajk potraje biće potrebno uvesti minimum procesa rada. Štrajkači će imati pravo na zaradu do tog trenutka, ali ne i posle tog perioda.
Vojska, BIA i Hitna pomoć bez prava na štrajk
Pomoćnica ministra u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Radmila Bukumirović-Katić kaže da prema do sada definisanim zakonskim odredbama, u štrajk neće moći da stupe profesionalni pripadnici Vojske Srbije, pripadnici BIA, vatrogasne službe, državni službenici na položaju, kontrola leta, kao i zdravstvene službe zadužene za pružanje hitne pomoći.
Štrajk je dozvoljen, ali će biti potrebno obezbediti minimum procesa rada u proizvodnji, prenosu i distrubuciji električne energije, nafte, uglja i gasa, u snabdevanju vodom, u železnicama i poštanskom saobraćaju, telekomunikacijama, osnovnom obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, poslovima nephodnim za izvršenje međunarodnih obaveza Srbije.
Štrajk će biti moguć u poslovnom krugu fabrike, a za njegovo organizovanje biće potrebno donošenje konkretne odluke.
Novim zakonom biće pružen veći prostor Agenciji za mirno rešavanje sporova, kojoj je poslodavac 48 sati od najave štrajka obavezan da pošalje poziv za mirno rešavanje spora. Ukoliko se to ne dogodi, pokušava se mirno rešavanje spora za sve vreme trajanja štrajka.
Bukumirović-Katić je navela da je predviđeno da odluku o štrajku mogu da donesu sindikat ili većina od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca ili u delu gde se štrajk organizuje.
Još uvek postoji dilema, koja bi trebalo da bude otklonjena u javnoj raspravi, ko se sve može smatrati štrajkačem, odnosno da li je štrajkač samo onaj koji dolazi i štrajkuje u preduzeću, ili se štrajkačem može smatrati i onaj ko ne dolazi na posao.
