Izvor: B92, 09.Jun.2012, 04:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propada još jedan gigant - Neobus
Novi Sad -- Posao stoleća je propao, radnici osam meseci nisu primili plate, a većinski vlasnik Ali Magrabi Mohamedali odlučio da se povuče. To je slika Neobusa danas.
Inače, privatizacija novosadske fabrike autobusa je proglašena jednom od najuspešnijih, a aranžman sa holandskom kompanijom VDL – poslom stoleća. Nažalost, sat je ovde počeo da zaostaje pre osam meseci, kada su zaposleni dobili poslednju platu, da bi se potpuno zaustavio 25. aprila, pošto je ogromna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << većina od ukupno 217 radnika stupila u generalni štrajk.
Poslovodstvo fabrike i sindikati su se juče dogovorili da se od sredstava za četiri završena a neisporučena autobusa Holanđanima radnicima isplate dve od osam zarada i izmire doprinosi, kako bi mogli da overe knjižice. "U suprotnom, nećemo dozvoliti da ovi autobusi napuste krug. Nismo mi krivi za propale tendere. Pošteno smo radili svoj posao, a na poslovodstvu je bilo da ga obezbedi. I nije sve kao što se priča: Gde su novci od prodatih 55 autobusa prošle godine? Ovako, sigurno, dalje ne može. Ako je rešenje stečaj, neka ga proglase, verujem da smo kadri da se oporavimo, samo red konačno mora da se uvede", naglašava predsednik sindikata u Neobusu Milan Šuštum.
Novosadsku fabriku, sa tradicijom dugom preko šest decenija, kupio je na aukciji 2004. godine biznismen iz Saudijske Arabije Ali Magrabi Mohamedali. Za hale, opremu i krug od 12,5 hektara u industrijskoj zoni grada Mohamedali je izbrojao svega 700.000 evra, ali je zauzvrat morao da preuzme dug od 2,6 miliona evra i obaveže se na investicioni program od 1,5 miliona.
"Neobus je u minusu za oko 4,5 miliona evra, računajući stari dug i blokadu Razvojne banke Vojvodine od 228 miliona dinara. Zašto je to tako i da li smo uopšte mogli drugačije, prosudite sami", kaže nam manjinski vlasnik i predsednik upravnog odbora Zoran Kijac.
Prema njegovim rečima, stvari su pošle nizbrdo posle ugovora sa kompanijom VDL, koji je pre tri godine podržao kompletan državni vrh Srbije. Umesto proizvodnje od 150 autobusa godišnje za evropsko tržište, usledio je spor o naplati dvanaest vozila. Na osnovu tog ugovora, Neobusu je iz Fonda za razvoj Srbije odobreno 1,4 miliona evra za obrtna sredstva i 1,2 miliona za investicije, uložio u linije i opremu i – ostao bez posla.
"U međuvremenu uradili smo 25 autobusa za francusku Veoliju i 20 za beogradsku Lastu, ali nismo prošli na tenderima u Pančevu i Novom Sadu. Tender u Pančevu od 1,2 miliona evra za 12 minibuseva smo prepustili drugoplasiranom, jer nismo dobili bankarsku garanciju, a novosadski JGSP je preko tašna-mašna firme iz Zagreba kupio za tri miliona evra 16 autobusa češkog 'Iris busa'. Ovaj tender smo izgubili za 0,45 poena", ističe Kijac.
On kaže da je konkurencija ponudila za nove autobuse rok isporuke od samo mesec dana, i da su Novosađani dobili dve godine stara vozila, koja su prethodno bila namenjena kupcu u Tirani (koji ih nije platio), pri čemu su im samo otvorena treća vrata, piše Politika.
"Vidite li izlaz iz tunela, upitao me je većinski vlasnik, koji je u Neobus uložio oko 5,2 miliona evra, kada ni u Novom Sadu nismo uspeli da dobijemo posao. Kakav odgovor da mu dam, ako je naš godišnji platni fond 800.000 evra, a mi samo za kamate Razvojnoj banci Vojvodine moramo da izdvojimo 1,1 milion. Pošto mu je postalo jasno da svetla nema, Mohamedali mi je naložio da počnem pregovore o prodaji njegovih 86 odsto akcija", objašnjava Kijac.
.jpg)
