Izvor: B92, 05.Apr.2011, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paraćinka: Posla ima, plata nema
Paraćin -- Zaposleni u Paraćinki nisu primili platu od decembra, zbog čega su počeli štrajk. Kažu da je situacija u preduzeću za Riplija - posla ima, a para nigde.
Posle neuspešnog jednočasovnog štrajka upozorenja prošlog petka, u Fabrici slatkiša Paraćinka od ponedeljka je potpuno stala proizvodnja.
Radnici nisu primili ni prvi deo decembarske plate, a traže i redovna primanja bar jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mesečno, kao i izdavanje potvrda o tome koliko fabrika duguje svakom zaposlenom. Štrajkuje se u pogonu, na radnim mestima.
Za razliku od mnogih fabrika u Srbiji u kojima posla nema, u Paraćinki je suprotno. Predsednik Štrajkačkog odbora i Samostalnog sindikata Slavoljub Najdanović, kaže da imaju odlične proizvodne rezultate, ali da para nema!
„Nismo primili četiri zarađene plate, doprinosi za PIO nisu nam plaćeni dve godine, a neće da nam izdaju ni potvrde da znamo koliko nam fabrika ukupno duguje. Tražimo da nam neko objasni zašto je to tako. Radimo, proizvodimo, roba odlazi non-stop. Odmah se tovari u kamione i isporučuje kupcima, zaliha nemamo. Pa gde je onda taj novac, kuda odlazi ako nema za plate? Osim direktora proizvodnje, niko nam se od jutros nije obratio. Čuo sam da je generalni na operaciji i da nikog nije ovlastio da ga menja. Praktično smo sada obezglavljeni, bez čelnog čoveka u firmi", ogorčeno priča Živorad Živanović, već 37 godina zaposlen u ovoj fabrici.
„U poslednjem kvartalu prošle godine imali smo više od 30 miliona dinara mesečne realizacije. To je fantastičan rezultat, pa je neshvatljivo da i pored tako dobre proizvodnje i prodaje, direktori ne mogu da obezbede plate", kaže Stojanović.
Paraćinka mesečno proizvede oko 120 tona robe koja odmah ide kupcima. Zaliha nema, slatkiši se traže, pa problem može biti jedino u radu komercijale. Najdanović misli da se kapital troši prodajom unapred, i da cene proizvoda ne prate poskupljenje sirovina.
„Šećer sada nabavljamo po 100 dinara, a robu prodajemo po ugovorima iz 2010. godine, kada smo šećer kupovali za 60. Tako se topi kapital, pa smo lane imali minus od 28 miliona dinara", navodi čelnik sindikata.
Najdanović navodi da je 2007. godine Paraćinka imala 320 zaposlenih, mesečnu proizvodnju od 12 vagona i platni fond između 12 i 13 miliona dinara. Danas je broj radnika 268, proizvodnja je ista, čak i veća, a platni fond je svega pet miliona.
Upravlja Englez sa četvrtinom kapitala
Milica Milutinović radi 26 godina, kaže da im je prvi deo plate fiksni i da iznosi 10.000 dinara. Ne razume da toliko rade, a para nigde. Živorad Živanović, tvrdi isto. Ističe da su se radnici svojevremeno odrekli dela plate, toplog obroka i regresa, da bi pomogli fabrici da se izvuče iz krize.
Direktor opšteg sektora Dušan Stojanović, kazao je da u ovom momentu nema para da se ispuni zahtev za prvi deo zarade za decembar.
„Problem su dugi rokovi naplate u konditorskoj industriji, koji idu i do sto dana", kaže Stojanović, koji jedini razgovara sa radnicima, jer je generalni direktor na bolovanju zbog operacije, a nikog nije formalno ovlastio da ga zamenjuje.
Ni do sada Paraćinka nije mogla da proizvede dovoljno robe koliko tržište traži, pa je svaki dan štrajka ogroman gubitak za fabriku. Bez obzira na to, radnici poručuju da će štrajkovati sve dok svi zahtevi ne budu ispunjeni.
U vlasništvu države je 31 odsto kapitala fabrike. Sa još 14 odsto, koliko imaju zaposleni, to je ukupno 45 odsto akcija. Bez obzira na to, državu paraćinska fabrika izgleda uopšte ne interesuje.
Sledeći po broju akcija je Englez Ed Nikolson (25 odsto) i sa svega četvrtinom akcija, on preko svojih kadrova upravlja fabrikom.
