Izvor: B92, 10.Dec.2009, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi štrajkovi već od januara
Beograd -- Zbog neisplaćenih zarada zaposleni u petnaestak firmi u Srbiji su u štrajku. Sindikati, međutim, procenuju da veliki talas štrajkova sledi tek početkom godine.
Iako Zakon o radu jasno kaže da je isplata mesečne zarade obaveza poslodavca, uobičajena situacija je da poslodavac ne isplaćuje zarade po nekoliko meseci ili nekoliko godina. Intervencija inspekcije rada retko su uspešne i često se završavaju otkazom radniku koji je inspekciju pozvao. Zbog toga >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << radnici sve češće kao rešenje vide štrajk.
Trenutno zbog 11 neisplaćenih zarada i nedostatka novih poslova protestuje više stotina radnika Fabrike vagona u Kraljevu, a sedmoro njih odlučilo se i na štrajk glađu.
Sličan potez zbog 16 neisplaćenih plata preduzeli su i zaposleni u Fabrici mineralnih đubriva iz sistema šabačke Zorke (koji uz to traže i smenu gradonačelnika), a desetak bivših radnika Tekstilnog kombinata Raška, kojima nije isplaćen socijalni program ugovoren pre privatizacije, takođe gladuje u nastojanju da se izbore za svoja prava.
Radnici dve kragujevačke građevinske firme istog vlasnika, „Ratko Mitrović" i Neimar, okupljaju se ispred Merkatora, koji im, kao tvrde, duguje oko milion evra, zbog čega nisu primili poslednje četiri zarade.
Najdrastičniji primer protesta jeste blokada međunarodne pruge kod Lapova, a radnici građevinskog preduzeća „1. maj" već tri noći provode u šatoru razapetom na šinama. Šteta koju trpi Železnica zbog višednevnog stajanja vozova, već premašuje iznos duga poslodavca prema zaposlenima, ali i pored ministarskih obećanja, država još nije uspela da reši problem te firme.
Ovih dana bili su aktuelni i protesti zaposlenih u građevinskom preduzeću Planum, kojem država nije izmirila dug za izgradnju dela obilaznice oko Beograda, zbog čega nisu mogli da prime četiri zarade, a proteste organizuju i radnici bivšeg „22. decembra" koji od sadašnjeg vlasnika traže podelu preduzeća.
Država kao dužnik najčešći je razlog što su preduzeća u blokadi
Najčešće objašnjenje Agencije za privatizaciju jeste da kada god u kontroli naiđu na slučaj neisplaćenih zarada, o tome obaveste inspekciju rada, a u toj inspekciji podsećaju da su nemoćni u situacijama kada je račun firme u blokadi jer je njihov nalog da se izvrši isplata nesprovodiv. Firme koje žele da izbegnu obaveze, najčešće i ne rešavaju problem blokiranih računa, već poslovanje organizuju preko povezanih preduzeća. U tom krugu, najveće posledice trpe radnici, a oni, pak, nemaju ni jedan mehanizam kojim bi prinudili poslodavce da regulišu svoje obaveze.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da sindikat pomno prati sve aktuelne štrajkove jer su u 90 odsto slučajeva u to uključeni i njihovi članovi koji nisu uspeli da se kroz institucije izbore za svoja prava.
"Nisu to više ni štrajkovi, to je u 80 odsto slučajeva borba protiv beznađa, za koru hleba. S druge strane, neki ministri ovakve situacije koriste za sticanje poena i olako daju obećanja, ali kada se to ne ispuni, bunt prevarenih radnika postaje veći, a protest radikalniji", objašnjava Savićeva.
Ona dodaje dodaje da o razmerama krize najbolje svedoči podatak da je više od 64.000 malih i srednjih preduzeća u blokadi, a da će bar jedna trećina završiti u stečaju.
Među firmama čiji radnici više nemaju drugi mehanizam da se izbore za svoja prava na zaradu, najveći broj je iz tekstilne, metalske i građevinske industrije.
Iako na prvi pogled izgleda da su uzroci različiti, zajedničko za većinu njih je da su bez zarada ostali zbog toga što država nije izpunila svoju regulatornu ulogu. Najčešći razlog zbog kojeg kasne zarade kod tekstilaca je to što zbog predominantnog učešća sive ekonomije, oni sve teže ostvaruju prihode na domaćem tržištu. Kod metalaca je problem nedostatak poslova, a kod građevinaca najčešće je reč o nemogućnosti da naplate svoja potraživanja, posebno kada je dužnik država.
U većini firmi čiji se radnici odlučuju na sve radikalnije proteste, problem su i loše privatizacije, a najčešće optužbe štrajkača su da institucije ne rade svoj posao. Naime, i pored svih obećanja, borba protiv sive ekonimije još nije ni počela, mehanizam da se uspostavi finansijska disciplina ne može da postoji u uslovima kada je država jedan od najvećih dužnika, dok su nadležne institucije ozbiljno zakazale u kontroli poslodavaca posebno kada je reč o privatizovanim firmama.
