Izvor: Magyar Szó, 08.Nov.2014, 05:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Nezavisnost“ kao remetilački faktor
Za vreme skoro dvomesečnog štrajka advokata smo dovoljno puta čuli za šta se bore pravnici. Zahtevaju izmenu Zakona o javnim beležnicima, kojim bi se advokatima vratila oduzeta ovlašćenja. Zahtevaju istovremeno i donošenje zakona koji bi omogućio balans u radu advokata i javnih beležnika. Pored toga su nezadovoljni i novim nametima za paušalni porez, te zahtevaju povlačenje nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << na konferenciji održanoj u sredu u Subotici, predsednik Advokatske komore Vojvodine, Srđan Sikimić, ukazao je na činjenicu da država čitavim setom zakona ugrožava ustavnu i zakonsku poziciju advokata pokušavajući da potpuno preuzme upravljanje predstavnicima ove profesije.
Sikimić je za „Mađar so“ izjavio da na osnovu Ustava Srbije svaki građanin ima prava na pravnu zaštitu koju mogu ponuditi advokati, odnosno službe za to zadužene pri lokalnim samoupravama. Zakon određuje u kojim slučajevima se mora obezbediti pravna pomoć bez nadoknade, ali osim ovih institucija niko ne može pružati ovakvu vrstu pomoći. Zakon o advokatima takođe nalaže da advokati mogu sastavljati razne dokumente, da pred sudom mogu predstavljati svoje klijente i slično. „Da svako shvati u kojoj se meri u Srbiji ne poštuju međunarodne pravne norme koje se odnose na advokaturu, kao primer mogu navesti zakone o javnim beležnicima, odnosno zakon o prometu nekretninama. Sa ova dva zakona je država oduzela jedan ceo segment rada advokatima i predala ga u nadležnost javnih beležnika, mada prema ustavnim propisima javni beležnici ne mogu pružati pravnu pomoć. Da situacija bude još gora ovi zakoni su stavili van snage veliki deo odredbi drugih zakona“, objašnjava Sikimić.
Među zakone koji nepovoljno utiču na status advokata spada i Zakon o izvršavanju. Advokati, ali čak i sudski tumači i eksperti, imaju veoma velika potraživanja prema sudovima, odnosno prema državi, koja su otežala naplate, izmenila zakon i donela odluku da sva potraživanja moraju da se podnesu Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Zahtevi su po fijokama, a advokati uzaludno čekaju svoje pare, objašnjava Sikimić.
Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći takođe se može kritikovati, prvenstveno zbog toga što predviđa da besplatnu pravnu pomoć mogu da pružaju samo advokati čije se ime nalazi na listi koja sumira ko se tom delatnošću može baviti. Problem je jedino što se zasad ne zna ni gde se ta lista može naći. Prema jednom predlogu, listu vodi Ministarstvo pravde, a prema drugom su za to nadležni socijalni centri. „Nacrt zakona izričito zabranjuje svakome, ko nije na toj listi, da pruži besplatnu pravnu pomoć bilo kome, čime se opet krši zakon o advokaturi, jer advokati najmanje 200 godina već redovno vrše i ovakvu delatnost. Od sada ni jednog svog prijatelja, rođaka ne mogu da zastupam pro bono, a ako to ipak učinim, država me može kazniti novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara“, naglašava Sikimić.
Na pitanje zbog čega se usvajaju zakoni koji negativno utiču na advokate, Sikimić odgovara da je advokatura jedna od retkih profesija koje država do sada nije kontrolisala. „Advokati su skoro poslednja grupa koja je nezavisna od države; lekare kontrolišu putem komore, a isto se odnosi i na sudske tumače i eksperte, a o zakonodavnoj i sudskoj vlasti i ne govorimo – one su takođe u rukama države. Republički parlament je mnogo više sednica političkih stranaka nego poslanika. Kako se u stranačkim centralama odluči, tako poslanici glasaju. Najalarmantnija je ipak situacija u sferi sudstva, čije je pojedine nadležnosti, bez dogovora, oduzela izvršna vlast. Još gore je što na sve to sudska vlast nije ni reagovala“, napominje Sikimić.
Pogledaj vesti o: Subotica
