Izvor: Politika, 23.Jun.2010, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nejasna pobuna
Štrajk upozorenja lekara u prestoničkim domovima zdravlja nije imao efekat kako se očekivalo u trenutku kada je Sindikat lekara i farmaceuta najavio jednočasovnu obustavu rada. Pacijenti su se sa zebnjom ovih dana uputili ka domovima zdravlja, naoružani strpljenjem, očekujući da će morati da čekaju satima prijem dok njihovi izabrani doktori isteruju pravdu.
Ali, po sistemu „tresla se gora, rodio se miš”, ispostavilo se da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << štrajkuje svega stotinak lekara, a da ostali, da li zbog straha od otkaza ili zato što smatraju da je u srpskim domovima zdravlja stanje ipak podnošljivo, nisu želeli da krenu u sindikalnu borbu.
Činjenica je da su lekari opterećeni papirologijom, da im je nametnuto da iste podatke o pacijentu i terapiji upisuju u karton, zatim da to isto ubacuju u kompjuter, pa da štampaju recepte... Ali, isto tako je evidentno da se pacijenti u većini domova zdravlja bespotrebno šetaju od šaltera do šaltera, da niko neće da im primi knjižicu iako je do zatvaranja ostalo još sat vremena, da ne želi da ih pregleda nijedan lekar ukoliko njihov izabrani doktor ne radi u toj smeni, da su prinuđeni da gledaju neke medicinare kako prave nekoliko pauza dnevno i ispijaju kafu sa kolegama dok je čekaonica puna...
Svakoj osobi, koja, recimo, ima problem sa štitnom žlezdom, teško pada kada treba da dobije uput za pregled kod specijaliste. To znači da mora da zakaže prijem telefonom kod izabranog lekara (na koji čeka prosečno pet dana), a ako satima bezuspešno pokušava da dobije vezu i ne uspeva, mora da ode u doma zdravlja. Kada, napokon, dočeka zakazani datum, svestan je da mora da sedi u čekaonici nekoliko sati, jer su mnogi pacijenti ušli „preko veze”, a zna da muke tek slede – jer oko tri meseca mora da čeka da bi došao do endokrinologa.
Doktori ističu da sada imaju samo po koji minut za pregled pacijenta, a da bi sve bilo idealno kada bi im bilo omogućeno da svakom čoveku posvete po pola sata. To znači, u jednoj smeni mogli bi da prime desetak pacijenata, ako se izuzme pauza i priprema za rad! Sada im dolazi dnevno oko njih 40, što oni smatraju nečuvenim normama. Ali, pitanje je ko bi pregledao taj „višak” od 30 bolesnika ako bi se usvojio njihov zahtev.
Lekari su se pobunili i zbog toga što je gradski sekretar za zdravstvo rekao da je neophodno produženje radnog vremena domova zdravlja do 20 sati, kao i da svaki lekar mora da ima dve subote i jednu nedelju mesečno radnu. Koliko god da im teško pada ovaj predlog nadležnih organa, treba reći da je tu reč o poštovanju zakona o radu. Sa ovim promenama lekari bi ispunili zakonom propisano radno vreme. Zbog toga i zbog činjenice da sedam zdravstvenih ustanova u Beogradu već rade po predloženom sistemu pobuna stotinjak lekara izgleda nejasna.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 24.06.2010.
