Izvor: Politika, 31.Jan.2011, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavljen dvoboj Mubaraka i naroda
Opozicija pozvala na „marš miliona” i generalni štrajk, predsednik odgovorio imenovanjem novog generala za ministra unutrašnjih poslova
Od našeg specijalnog izveštača
Kairo – Pozivom na „marš miliona” i na generalni štrajk, demonstranti u Kairu pojačavaju pritisak na Hosnija Mubaraka da se povuče, dok je predsednik, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji ne pokazuje nameru da napusti položaj, u ponedeljak odgovorio ubacivanjem još jednog generala u novu vladu.
„Igra je završena. Idi!” – samo je jedan od transparenata koje čitam na Tahriru, trgu od koga ovde mnogi očekuju da postane kairska Bastilja.
Tenkovi i borna kola kamuflažne boje peska su svuda oko Trga oslobođenja ispunjenog desetinama hiljada muškaraca i grupama zabrađenih žena po strani.
Ponosni su i uvereni da su akteri istorije. Mnogi su opremljeni megafonima preko kojih, žestinom kojom su Mubaraku koliko do juče klicali, sada traže njegov odlazak.
Vojnici ne deluju kao neko ko bi želeo da se sa njim obračuna, ali znaju da su tu da bi sačuvali mir. Policija je polako počela da se vraća na pozicije koje je držala do petka, kada se povukla otvarajući dilemu da li je to bilo slučajno.
Da li je to učinjeno zato da bi se ljudi pozabavili poslovima zaštite svojih kuća ili stranih ambasada i tako dezangažovali na socijalnom frontu? Ili je to učinjeno da bi ljudi shvatili šta mogu da izgube ukoliko nema vlasti?
Policija je prvih dana protesta u Kairu, Aleksandriji i Suecu pokazala koliko može da bude brutalna. Dosadašnji bilans je najmanje 150 poginulih i više hiljada ranjenih.
Možda je i zato Mubarak umesto dosadašnjeg ministra unutrašnjih poslova – kritikovanog zbog prekomerne upotrebe sile – imenovao novog. To je Mahmud Vagdi, penzionisani general policije, bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova poznatog po dobrim vezama sa armijom. Promenjen je i ministar finansija.
Tri Mubarakova imenovanja u poslednja tri dana su generali. Vojna vlada u civilnim odelima. Pošto potvrđuje da ne želi da se povuče, Mubarak od nove vlade zahteva reforme i finansijsku stabilnost.
„Suviše malo, suviše kasno”, kaže mi 21-godišnji student političkih nauka kairskog Američkog univerziteta. „Nije važno moje ime. Ovde smo svi jedno.”
U pravu je. Lica učesnika danonoćnog protesta i njihovo oblačenje otkrivaju kojom je širinom i dubinom gnev zahvatio ovo društvo. Intelektualci u odelima koji traže političke slobode i ljudska prava. Srednji sloj koji kopni pod pritiskom birokratije i korupcije.
U zimske čohane galabeje zaogrnuta gradska sirotinja iz armije 40 odsto od 80 miliona Egipćana koji žive sa manje od dva dolara dnevno.
Prodemokratski aktivisti Pokreta 6. oktobar pozvali su na generalni štrajk širom zemlje i apeluju da u utorak milion ljudi izađe na ulice. Ukoliko ih okupe, biće to novi veliki test i naroda i režima koji je, šaljući u nedelju lovce koji nadleću Tahrir, pokazao da hoće da sačuva kontrolu.
Dvoboj naroda i predsednika se nastavlja. Utorak bi mogao da bude nov dan velikog okupljanja naroda koji je za samo sedam dana zaboravio na strah od autokratske vlasti pod kojom je živeo tri decenije.
Dok je državna TV prenosila ceremoniju inauguracije nove vlade, hiljade demonstranata nije se obaziralo na policijski čas čas koji je ponovo produžen za jedan sat, i sada počinje u tri po podne i traje do sedam ujutru.
Pomalo nadrealna ilustracija političke paralize u kojoj se Egipat nalazi.
Opoziciona Muslimanska braća, formalno zabranjena ali tolerisana stranka, zatražila je ukidanje vanrednog stanja zavedenog posle ubistva Mubarakovog prethodnika Anvara el Sadata 1981. kao i raspuštanje parlamenta izabranog u novembru na izborima koji su bili sve, samo ne demokratski.
Tema o kojoj se priča jeste govor Mohameda el Baradeja koji je svetu poznat kao bivši dugogodišnji šef agencije UN za atomsku energiju i laureat Nobelove nagrade za mir, ali Egipćanima mnogo manje poznat kandidat za reforme ovdašnjeg društva.
Baradej je u nedelju uveče pred velikom masom ljudi na Tahriru jasno dao do znanja da Egipat nema budućnost ukoliko predsednik Mubarak ostane na vlasti.
„Ono što je početo ne može se prekinuti”, poručio je Baradej čiji reformatorski program uživa podršku Zapada, ali je, pomalo iznenađujuće, dobio podršku i Muslimanske braće, što je signal mogućeg okupljanja sekularne i islamističke opozicije.
To što je Baradeju ukinut kućni pritvor otkako se u četvrtak vratio u Kairo da bi se pridružio demonstracijama, ukazuje da je režim – delom zbog pritiska sa Tahrira, možda i više zbog poziva na reforme koji Mubaraku stižu od saveznika sa Zapada – prisiljen na neke ustupke.
Predsednik parlamenta najavljuje da će vlast ispitati legalnost spornih parlamentarnih izbora prošlog novembra.
Zasad ne deluje da je narodu to dovoljno.
Da li će trijumfovati narodna volja i zahtev za ozbiljnim promenama?
Da li će tenkovi koje gledam pored zgrade egipatskog muzeja postati artefakti najdramatičnijih dana savremene egipatske istorije? Da li će Mubarak završiti kao faraon upamćen po brutalnosti?
Odgovora još nema. Vlada napeta neizvesnost. Posebno oko uloge vojnog vrha.
Narod veruje vojnicima 10. najveće armije sveta. Mubarak veruje njenim generalima. Uostalom, i on je bio komandant vazduhoplovstva pre nego što je preuzeo položaj predsednika 1981.
Čekanje razrešenja stvara vakuum vlasti koji se preneo na ulice. Vojni establišment je slične vakuume 1977. ili 1986. popunjavao smirujući sukobe demonstranata i policije. Ali, primeri prošlosti ne mogu da se primene danas jer se sadašnji nemiri ne tiču više cene hleba, već pokreću zahteve za ozbiljnim političkim, privrednim i socijalnim reformama i direktno gađaju predsednika Mubaraka.
Konkretne odgovore na neizvesnost zasad daju jedino ovdašnja berza, tržište i haotično pražnjenje prodavnica čiji se rafovi sa prehrambenim proizvodima i flaširanom vodom neizdrživo prazne.
Kairska berza zatvorena je treći dan, banke takođe. Ima izveštaja da su radnici preuzeli neke fabrike i oterali menadžment.
Indeks ovdašnjeg tržišta izgubio je 16 poena dok je Mudi, agencija za procenu kredinih rizika, Egipat iz kategorije stabilnih zemalja ubacila u negativnu grupu.
Procena je da je oko 500 miliona dolara dnevno izvlačeno iz druge po snazi ekonomije afričkog kontinenta.
Nova noć protekla je slično kao prethodna. Hiljade stanovnika Kaira i drugih egipatskih gradova su na sebe preuzeli ulogu čuvara imovine i bezbednosti.
„Ljudi ostaju bez hrane, pljačke se nastavljaju, šta nam drugo preostaje”, rekao mi je noćas mladi student prava koji je sa motkom u ruci patrolirao elitnim kvartom Zamalek.
Nisu uvek uspevali. U blizini Tahrira sistematski je opljačkan, a potom i zapaljen veliki šoping centar. To je ruga strana egipatske revolucije.
Terminali kairskog aerodroma zagušeni su hiljadama stranaca kojima su njihove vlasti preporučile da se evakuišu. Nacionalni avio-prevoznik „Idžipt er” je otkazao sva poletanja ili sletanja u vreme trajanja policijskog časa. Tvrdi se da su zaustavljene i železnice, moguće da bi se sprečio dolazak na „marš miliona”.
Grupa od 120 srpskih turista koji su u organizaciji „Kon Tikija” boravili u Šarm el Šeiku i Hurgadi vratila se u ponedeljak specijalnim avionom za Beograd. U Kairu živi oko 150 srpskih državljana, još nekoliko desetina po Egiptu, a ambasada je spremna na sve mere kako bi osigurala njihovu bezbednost.
Boško Jakšić
objavljeno: 01.02.2011.
Pogledaj vesti o: Nemiri u Egiptu
