Izvor: Blic, 24.Jun.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo „papira“ malo medicine
Posao lekara opšte medicine u domu zdravlja je da u karton pacijenta upiše bolovanja, datume svih lekarskih komisija, sve dijagnoze, podatke o bolničkom lečenju, o terapiji koju pacijent uzima, o sprovedenim imunizacijama, alergijama, o izdatim doznakama i potvrdama za bolovanja. Koliko nakon svega toga ostaje vremena za preglede pacijenata?
To pitanje posebno je aktuelno ove nedelje kada je manja grupa lekara u domovima zdravlja stupila u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << štrajk upozorenja, između ostalog, i zbog ovakvog preteranog bavljenja papirima.
Specijalista opšte medicine u Domu zdravlja „Voždovac" dr Nevenka Dimitrijević kaže za „Blic" da mnogo vremena lekarima oduzimaju svakodnevni zahtevi lekara iz bolnica koji za svaki kontrolni pregled i za svaku analizu, često već urađenu u domu zdravlja, traže nove upute. Tako, primećuje ona, ispada da su ona i njene kolege u domovima zdravlja „visokokvalifikovani pisari".
- Veoma često se pacijenti vraćaju po nekoliko puta i svaki put čekaju u redu, pa makar da je samo reč o tome da na uputu nismo najtačnije napisali naziv ustanove - navodi dr Dimitrijević.
Dalje, smatra ona, neopravdano se troše sredstva na ponavljanje laboratorijskih analiza, koje opterećuju laboratorije i dupliraju se samo zato što je "neko” odredio njihov rok trajanja. Za kontrolu specijaliste sa bolničkim analizama ponovo treba da se izda uput, i tako u krug.
U vezi sa ovim, a da bi se smanjilo bespotrebno „adiministriranje", Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) je u decembru prošle godine uputio instrukciju svim zdravstvenim ustanovama da sa istim uputom izabranog lekara mogu da se obave i svi kontrolni pregledi koje je predložio lekar specijalista u roku od 30 dana od dana izdavanja lekarskog uputa.
Protiv bespotrebne papirologije je i direktorka RZZO Svetlana Vukajlović. Ona ističe da nigde u zakonu ne piše da se za svaku analizu u bolnici ili klinici traži nov uput.
- To je loše ponašanje koje je stečeno. Nije utemeljeno u propisima i ne možemo da ga ukinemo pošto zvanično ni ne postoji - kaže ona.
Dr Nevenka Dimitrijević se dotiče i evidentiranja lekarskog rada, na koje lekari dosta vremena utroše.
- „Batut" je izmislio neke čudne nazive za naše usluge, kao što su"kratka poseta” ili "složeni kurativni pregled”. U „Batutu" rade ljudi koji se ne bave praksom i očigledno ne znaju šta mi uopšte radimo u opštoj medicini. Oni izmišljaju, ne samo nazive, nego i broj usluga koje treba da obavimo - navodi doktorka.
Kao poseban problem doktorka navodi vođenje dvostruke evidencije, odnosno postojanje i papirnog i elektronskog kartona, što duplira posao.
Dvostruka evidencija nije suštinski neophodna, ali na to obavezuje Zakon o evidencijama iz 1973. godine. Ipak neki domovi zdravlja štampaju podatke unete u elektronski karton, čime je ova evidencija olakšana.
- Od svih balasta najkorektnije bi bilo ukinuti silne upute koji se izdaju po nalogu specijalista za druge specijaliste, kontrole i dijagnostiku. To bi znatno smanjilo broj pacijenata koji dolaze iz administrativnih razloga, a koji se najčešće i ljute što čekaju da pregledamo one što su trenutno bolesni. Mislim da je dovoljno jednom dati uput za konsultativni pregled, a taj specijalista neka uradi šta mu treba da potvrdi svoju dijagnozu i neka ga prima na kontrolu kad mu je zakazao - zaključuje doktorka Dimitrijević.
Direktori kao pisari
Dosta birokratskog posla očekuje se i od direktora domova zdravlja. Dr Nada Jovanović Vasiljević, direktorka DZ „Barajevo" navodi da svakog dana brojni dokumenti odlaze „Batutu", RZZO, Gradskom zavodu za javno zdravlje, Ministarstvu zdravlja... Njen stav je da bi se većina ovih problema rešila ako bi u svim domovima zdravlja zaista zaživeo elektronski karton koji bi bio potpuno zakonski priznat.
