Izvor: Politika, Tanjug, 19.Jan.2010, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministarski slalom kroz plate
Iako je za sporazum sa štrajkačima EPS-a dobijena saglasnost iz vlade, juče je za sve u kabinetu bilo neprihvatljivo povećanje zarada u javnim preduzećima
Ministri u Vladi Srbije juče su odreda bili protiv povećanja zarada u javnim preduzećima, pa i u Elektroprivredi Srbije, gde je fitilj radničkog nezadovoljstva prošle nedelje i zapaljen. Kako se onda moglo dogoditi da Petar Škundrić, ministar energetike, prošle nedelje stavi potpis na štrajkačke zahteve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sindikata EPS-a, kojim se predviđa i povećanje zarada iz lanjske dobiti preduzeća. Da li je on to učinio na svoju ruku, a sada njegove kolege od toga „peru ruke”?
U EPS-u, međutim, saznajemo da je saglasnost za povećanje zarada u ovom javnom preduzeću stigla s najvišeg mesta u vladi. Čelnici sindikata odgovorno tvrde da je sporazum, u ime vlade, potpisao ministar energetike Petar Škundrić.
Sindikati EPS-a i Termoelektrane „Nikola Tesla” u Obrenovcu „obećavaju”, međutim, da će nastaviti sa štrajkom ukoliko sutra na sednici vlade taj sporazum ne dobije zeleno svetlo, kaže Miodrag Ranković, predsednik Sindikata radnika Kolubare.
– Od dogovorenih stavki u sporazumu ne odustajemo, jer njegova realizacija ne podrazumeva povećanje zarada, a samim tim i ne ugrožava makroekonomsku stabilnost, niti se time odustaje od preporuka vlade o visini zarada u javnim preduzećima – ističe Ranković
Milan Despotović, predsednik sindikata radnika TENT-a, kaže da mu nije jasno zašto se, pošto je sporazum u ime vlade potpisao resorni ministar, iz iste te vlade sada protive realizaciji dogovora, kada su pristali na isplatu manjeg dela realne dobiti EPS-a koja je utvrđena još u oktobru 2009. godine. To povećanje, dodaje, nije veće od 4,7 odsto i time se ne probija utvrđena masa zarada, kategoričan je on.
Ministar Škundrić, i pored svih jučerašnjih poziva, nije hteo da komentariše nastalu situaciju, ali ni da iznese detalje s jučerašnjeg sastanka u zgradi Predsedništva sazvanog po ovom pitanju. Škundrić, čak, nije hteo ni da kaže da li je prisustvovao tom sastanku. „Politika” nezvanično saznaje da su na sastanku kod predsednika Srbije Borisa Tadića bili prisutni lideri stranaka G17 Plus i SPS Mlađan Dinkić i Ivica Dačić.
Zahtev radnika javnih preduzeća za povećanje plata, s argumentom da su lane pozitivno poslovali i ostvarili profit, nameće pitanje – kome zapravo pripada stečena dobit. Da li na nju imaju pravo samo zaposleni ili ona zapravo pripada državi kao isključivom ili većinskom vlasniku tih firmi.
Ekonomista Danilo Šuković smatra da zaposleni u javnim preduzećima imaju pravo na povećanje plata u onom delu kojim je to regulisano kolektivnim ugovorom.
– Poskupljenje struje ne može biti ni u kakvoj vezi s povećanjem plata. Zarada je onolika koliko je dogovorena. Isto tako, ako preduzeće posluje s gubitkom ne znači da zaposlenima nadnicu treba smanjiti. Ona je trošak kao i svaki drugi – kaže Šuković, napominjući da je kod nas glavni problem to što ne postoje institucije poput tržišta radne snage na kome se određuje cena svačijeg rada, pa se onda „poštapamo” dogovorom.
Po Danijelu Cvetićaninu, profesoru ekonomije na Univerzitetu Singidunum, suština aktuelnog spora oko plata u javnom sektoru, pre svih u EPS-u, leži u činjenici da je država lanjsku dobit EPS-a već potrošila pa bi dogovoreno povećanje zarada trebalo da se finansira iz više cene struje ili nekim dodatnim oporezivanjem građana.
U slučaju povećanja njihovih plata, na gubitku će biti građani, ne samo potrošači. I oni, zapravo, imaju pravo da se bune. Argument koji potežu ministri, sporazum s MMF-om, po kome je dogovoreno da se plate u javnom sektoru ne povećavaju, nije mnogo jak niti ubedljiv. MMF će se deklarativno buniti protiv toga, ali u slučaju da bude štrajka i nestanka struje na par sati, neće rizikovati da obori ovu vladu. A to dobro znaju i radnici EPS-a, kaže Cvetićanin, koji istovremeno postavlja i pitanje kako država ima para da subvencioniše sve i svakoga, pa i kamate tuđih banaka, strane investitore, male i velike domaće privrednike, a samo nema novca da plati one koji kod nje rade. I, konačno, zašto održava socijalni mir isključivo na niskim cenama električne energije.
Upitan da prokomentariše kako je moguće da sada, pošto je ministar energetike stavio paraf na sporazum sa sindikatima EPS-a, dobivši saglasnost vlade, svi peru ruke od toga, Jurij Bajec, savetnik premijera, kaže da je najverovatnije taj predlog prošao tako što je bio upakovan kroz priču o uštedama unutar EPS-a iz kojih će se uvećane zarade isplatiti, a da će masa plata ostati ista.
Takav predlog bi i mogao biti prihvaćen da Srbija nema obaveze prema MMF-u, bez čijeg poštovanja nećemo moći da povučemo sledeću tranšu kredita od MMF-a, a bio bi doveden u pitanje i kredibilitet same vlade.
Preduzeća, u kojima je država 100 odsto vlasnik, ne mogu da donose odluku bez zelenog svetla vlade, ističe Bajec i napominje da je diskutabilno i da li novac od dobiti treba da ide za isplatu zarada ili za investiranje.
J. Rabrenović - J. Petrović
--------------------------------------------------------------------------
Jelašić: Ministri protiv povećanja zarada u javnom sektoru
Guverner NBS Radovan Jelašić preneo je juče informaciju dobijenu iz Vlade da su svi ministri protiv povećanja plata u javnom sektoru i upozorio da povećanje plata i penzija u javnom sektoru nije dogovoreno sa MMF-om.Jelašić je izrazio nadu da će ministri ispuniti svoj dogovor sa tom međunarodnom institucijom.
„Zasad se govori samo o najavama o povećanju plata i penzija, ali to još nije konačna odluka. Odmrzavanje plata i penzija nije predviđeno za ovu godinu u dogovoru sa MMF-om”, kazao je Jelašić novinarima posle konferencije Komercijalne banke povodom prikupljene prve milijarde evra devizne štednje.
Guverner NBS je ocenio da dokapitalizacija te banke od strane EBRD-a u iznosu od 117 miliona evra, koja je nedavno uplaćena, neće dovesti do slabljenja dinara, jer ta sredstva neće odjednom izaći na devizno tržište. Stope obaveznih deviznih rezervi koje banke odvajaju na račun NBS uskoro će biti snižene, što će imati pozitivan efekat na banke, nagovestio je Jelašić.
Tanjug
[objavljeno: 20/01/2010]
