Izvor: Večernje novosti, 19.Sep.2012, 22:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kokan Mladenović: Neću da podnesem ostavku

ŠTRAJK upozorenja većeg dela ansambla Ateljea 212 bio je uvod u još veću pozorišnu "dramu", postavljenu na javnu scenu krajem prošle sezone: nezadovoljni glumci traže neopozivu smenu upravnika Kokana Mladenovića (u trećoj godini njegovog mandata) i rešeni su da idu do kraja. Do kraja, sa svojim argumentima odlučan je da istraje i upravnik, a obe strane očekuju da ovu sve mučniju situaciju preseče osnivač, Skupština >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << grada. Sa te adrese, za sada, nema odgovora. Kako će na ovaj "slučaj" pasti zavesa ne naslućuje se, pa ni da li će se uopšte podići: ukoliko im se ne izađe u susret, glumci najavljuju potpunu obustavu rada 1. oktobra. U ekskluzivnom razgovoru za naš list, Kokan Mladenović govori o razlozima zbog kojih, i pored sve snažnijih pritisaka, ne misli da podnese ostavku.- Zakon kaže da je "štrajk prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada". Od početka mog mandata nijedan glumac nije sankcionisan na bilo koji način, niko nije kažnjen ni degradiran. Nekolicinu od "nezadovoljnih" sam čak unapredio u status prvaka, a neki su primljeni u stalni radni odnos. Ako su profesionalni razlozi naterali ansambl da stupi u štrajk, stvari stoje ovako: 28. juna na sastanku Evropske pozorišne konvencije u Mađarskoj, Atelje je postao punopravan član - što je u umetničkom smislu ravno ulasku države u EU. Na blagajni imamo više prodatih karata od Partizana i Crvene zvezde, a za tri godine mog mandata smo osvojili trećinu od ukupnog broja nagrada za 55 godina istorije Ateljea. OTVORENA VRATA * DA li ste se, možda, zabrinuli za svoju rediteljsku sudbinu i mogući nastavak bojkota glumaca? - Paradoksalno je da se u ovoj situaciji prikazujem kao mrzitelj glumaca, ja koji svih ovih godina govorim da je gluma jedina suština pozorišta. Stav većine onih s kojima sam razgovarao na ovu temu jeste da nemaju razumevanja za postupke kolega i da je njihovo Udruženje grubo zloupotrebilo članstvo ne pitajući ga za mišljenje. Pozorišna režija je moje osnovno zanimanje, način komuniciranja s umetnošću i ljudima. Mnogo je teatara čija su mi vrata otvorena, što me čini srećnim.* Ipak, ansambl ima mnogo primedbi na način rada u kući?- Naš model poslovanja nas je učinio liderom u regionu. U odnosu na period pre mog dolaska na čelo Ateljea, udvostručili smo broj gledalaca i učetverostručili prihod.* Zamera vam se, pre svega, da ste poremetili međuljudske odnose u pozorištu i ljudima ugrozili umetnički i lični integritet?- Od početka postoji atmosfera da je ovo "nečiji" Atelje. Krajnje je vreme da prestanemo da se bavimo običajnim pravom umesto da svako radi svoj posao. Pozorište ne pripada ni meni ni njima. Atelje je jedna od najznačajnijih kulturnih institucija ovog naroda i moraće da preživi nužna prilagođavanja da bi opstao. Usuđujem se da tvrdim da vodim jedan od najsposobnijih timova u Evropi i da naš model rada služi mnogima za uzor.* Da li taj tim čini i ansambl nezadovoljnih umetnika?- Tim podrazumeva deo kuće koji pravi i realizuje naš koncept rada. I ovog trenutka u Ateljeu imamo legitimnu većinu koja ozbiljno radi svoj posao. Mi smo jedina kuća koja u sopstvenom budžetu participira sa neverovatnih 46 posto! To znači onoliko sredstava koliko od Grada dobijamo na godišnjem nivou, mi obezbeđujemo sami. Sopstvenim sredstvima napravili smo u prošloj sezoni sedam premijera, koliko sva ostala pozorišta za odrasle u Beogradu zajedno. Možda problem treba tražiti na toj strani... Od kada sam ovde došao, prosečna plata glumca porasla je za 23 odsto. Uostalom, pošto više rade, dobijaju i veću varijabilu. Primera radi, Anica Dobra je za osamnaest godina imala samo dve premijere, a sve vreme je na platnom spisku. Branimir Brstina za petnaest godina pet novih predstava, Dubravka Mijatović za četrnaest dve, Nenad Jezdić jednu premijeru za šest godina. Tokom mog mandata, Anica Dobra dobila je novu predstavu, dok se u prethodne tri godine samo jednom popela na scenu Ateljea 212 u predstavi "Brod plovi za Beograd". Prosečna mesečna plata glumca je 62.000 dinara, dakle, duplo više od prosečne plate u Srbiji. Za tu platu imaju prosečan broj igranja 54 predstave, što je manje od dva meseca izvođenja u celoj godini.* Kako onda objašnjavate toliki otpor i nezadovoljstvo među glumcima? - Ljudi su navikli da mogu da se ponašaju kao slobodni umetnici, igraju u drugim pozorištima, snimaju filmove i serije. I unapred prijavljuju termine izuzeća u matičnoj kući, a to znači više od hiljadu i osamsto radnih dana odsustvovanja! E, zato smo pre dve godine uveli obavezu da svoje poslove van matične kuće prilagode mestu gde primaju platu. To je izazvalo mnogo nezadovoljstva u glumačkom svetu. Tokom godinu i po dana snimanja filma "Montevideo" prilagođavali smo repertoar, između ostalih, Nebojši Iliću, predsedniku Štrajkačkog odbora. Godinu dana je Gordan Kičić igrao samo stare predstave zbog produciranja svog filma, da bi odmah posle toga vratio ulogu u predstavi "Zbogom SFRJ" sa obrazloženjem da je umoran od posla. Sa 42 odbijena radna zadatka, ukupna šteta naneta pozorištu iznosi šest miliona dinara. Jer, morali smo da umesto njih angažujemo ljude sa strane. IZVOZ NEZADOVOLJSTVA * KAKO objašnjavate da je glumce svojim potpisima podržalo više od stotinu umetnika van kuće? - Verujem da većina tih ljudi nije upućena u srž problema. Apsurdno je da Udruženje dramskih umetnika podržava njihovo pravo na rad, kad je upravo rad ono na čemu uprava kuće insistira! Poštujem kolege iz svih drugih pozorišta, ali mislim da imaju mnogo više argumenata da se pozabave žalosnim stanjem svojih pozorišta, nego da izvoze svoje nezadovoljstvo u Atelje 212. Reforme koje smo započeli ne mogu se zaustaviti.* Da li se preispitujete zbog poremećenih odnosa i ima li nečega zbog čega se kajete?- Ako nešto sebi zameram to je što nisam koristio sva zakonska ovlašćenja da se takva vrsta odnosa prema poslu sankcioniše. Prosečan broj igranja jednog glumca kada sam došao na ovo mesto bio je 35 predstava godišnje, sada je 54 - to znači da naši glumci imaju radnu obavezu tek svaki sedmi dan. Ubeđen sam da je napad na mene posledica želje da se zadrži po svaku cenu jedan model rada koji više ne može da funkcioniše, bio Kokan upravnik ili ne. Ako govorimo o međuljudskim odnosima, nijedan glumac nije zahtevao sastanak sa mnom, a da do njega nije došlo, niti imao problem koji nije rešen... Gorica Popović je pre tri godine bila moj protivkandidat za upravnika, a potom je predstavljala ansambl u Upravnom odboru. Sve odluke koje su u međuvremenu u UO donošene, usvajane su jednoglasno. Ako je ansambl imao bilo koju primedbu ili razlog za nezadovoljstvo, što o tome nije obavestila UO?* Primedbe štrajkača odnose se i na nalaze budžetske inspekcije?- Treba napraviti razliku između budžetske i finansijske inspekcije. Nažalost, zakonska regulativa u našoj zemlji ne prati realne uslove poslovanja. Već smo dokazali da nijedan dinar nije nenamenski potrošen. Budžetska inspekcija se isključivo bavi praćenjem utroška budžetskih sredstava. To u praksi izgleda ovako: Atelje piše osnivaču da mu prebaci sredstva odobrena godišnjim planom za predstavu "Otac na službenom putu", ponavljajući zahtev svakih 15 dana. U martu 2011. počinjemo probe, u maju izlazi premijera. U oktobru, Sekretarijat za kulturu prebacuje namenska sredstva za predstavu. Za to vreme mi smo od sopstvenih para (uloženih sedam i po miliona dinara) isplatili honorare, napravili dekore i kostim. I kad nam sa ogromnim zakašnjenjem ta sredstva stignu, njima pokrivamo tekuće troškove. To nije po budžetskim pravilima, ali je to nužnost poslovanja. Za to smo dobili prekršajnu prijavu budžetske inspekcije. "OTAC" ZA PRIMER * MNOGI glumci ističu da je razlog odbijanja uloga i neslaganje sa repertoarom kuće? - Imenovan sam na ovo mesto da unapredim poslovanje pozorišta i njegov umetnički integritet. I u jednom i u drugom slučaju, napravili smo verifikovan uspeh. Iako je čak deset glumaca odbilo da igra u "Ocu na službenom putu", predstava je osvojila 26 festivalskih nagrada i postala jedna od najnagrađivanijih u istoriji Ateljea. To dovoljno govori o umetničkim procenama našeg ansambla... Da dodam da ni zbog tih odbijenih uloga niko nije sankcionisan na bilo koji način.* Prigovaraju vam i da ste potpisivali ugovor sa samim sobom?- Tokom upravničkog mandata režirao sam dve predstave. I obe za nula dinara, uključujući i autorski tekst predstave "Zbogom SFRJ". U mom ugovoru za "Kosu" piše da režiram, adaptiram i pišem songove bez nadoknade, a da mi pripada pet posto tantijema od prihoda predstave. Za dve godine zaradila je 38 miliona, od čega moje tantijeme ne iznose ni koliko jedan honorar reditelja. U vreme kad je potpisan taj ugovor, mišljenje predsednika UO bilo je da to spada u domen poslovanja, odnosno nadležnost upravnika. Inače, nasleđena je praksa da se sa direktorskim mestom završava lanac poslovanja, pa postoje ugovori da su ih "sa sobom" potpisivali i moji prethodnici, Cvetković i Draškić. Slično je i u ostalim pozorištima. Ali već prilikom moje sledeće predstave, "Zbogom SFRJ", ispravili smo tu grešku (ja sam se potpisao kao autor, Gorica Popović kao član UO), bez nadoknade za režiju, a ni tantijeme, s tim da se sredstva za režiju uplaćuju u humanitarne svrhe.* Gde onda treba tražiti razloge za toliki animozitet ansambla prema vama?- Moji dragi glumci pokušavaju da popularnost pretvore u pravnu kategoriju. To, nažalost, nije moguće. Štrajk upozorenja i buduća generalna obustava rada, po mišljenju nadležnih organa - suprotna je zakonskim normama. Većina zaposlenih ne sme se smatrati taocima onih koji nemaju nikakva argumentovana uporišta sem ličnih antipatija prema meni. Na kraju, ispada da je jedini razlog za štrajk, kako rekoše - nedostatak ljubavi.* Pa, ipak, može li se zajedno nastaviti s tolikim "nedostatkom ljubavi"?- Skloni smo da mistifikujemo teatar i u njemu vidimo više od onog što on objektivno jeste. Svako od nas ima svoje radne obaveze i ja ću nadalje nastaviti da na njima insistiram. Rezultati mi daju puno pravo da vodim kuću u pravcu novih uspeha. Bez obzira na sve nedolične napade i uvrede koje ne pripadaju ljudima takvog obrazovanja i ukusa, moja su vrata za sve otvorena.* Iz svega ovog proizilazi da ne razmišljate o ostavci?- Ne razmišljam. Smatram sebe uspešnim upravnikom jedne uspešne pozorišne kuće. Ostavka se ne podnosi ako ne osećate bilo kakvu krivicu. Imenovala me je Skupština grada, ona ima ovlašćenja i da me razreši - ako za to nađe razloga.

Nastavak na Večernje novosti...