Izvor: RTS, 08.Dec.2014, 20:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je odgovoran za preduge pritvore
Iako štrajkuju skoro tri meseca, advokati demantuju da će protest okončati 15. decembra jer za to, kažu, nisu ispunjeni uslovi. Navodeći da je reč o paušalnim podacima, javni beležnici odgovaraju da im je mesečna zarada oko hiljadu i po evra. Postavlja se pitanje i ko je odgovoran za predugo suđenje.
Advokati ističu da su velike sume koje su notari zaradili u prva dva meseca rada to uradili na štetu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << budžeta. Samo na teritroji Prvog osnovnog suda u Beogradu, u septembru i oktobru, javni beležnici zaradili su 55.000 evra po kancelariji, tvrde u Srpskom advokatskom društvu. Te podatke su im, navode, dostavili savesni građani.
Iznose podatke i za Drugi i treći osnovni sud koji se, kažu, ne razlikuju mnogo u prihodima. Smatraju da bi princip naplate taksi i isplate zarada notarima trebalo da bude isti kao i kada su taj posao obavljali sudovi.
Dušan Bratić iz Srpskog advokatskog društva kaže da je država prenela deo javnih ovlašćenja iz Ustava na javne beležnike i da bi shodno tome, za poverene poslove naknade javnih beležnika trebalo da se isplaćuju iz budžeta.
"Sudovi naplaćuju takse, ali ne zadržavaju nijedan deo tog iznosa za svoje zarade, već ih uplaćuju u budžet, a potom iz njega primaju zaradu za svoj rad", naveo je Bratić.
Od sume koju advokati navode kao prihod notara u septembru i oktobru, odbija se porez od 20 odsto i od novembra, dodatnih 30 procenata koje uplaćuju u budžet.
Tih 30 odsto NALED vidi kao parafiskalni namet koji je u suprotnosti sa Zakonom o budžetskom sistemu. Ukoliko Ministarstvo pravde smatra da su nagrade notarima visoke, objašnjavaju u NALEDU, trebalo je da se insistira na njihovom smanjenju, a ne da se višak preusmerava u budžet.
Predsednik Komore javnih beležnika Miodrag Đukanović rekao je da se advokati ponovo osvrću i na optužbu da su odgovorni za preduge pritvore. Tvrde da se o pritvoru ne odlučuje samo u njihovom prisustvu, već da to može da uradi sud i bez njih.
Advokat Feđa Dimović rekao je da sud takođe ima obavezu prema zakonu da preispita razloge za pritvor ili da ga zameni blažom merom što se u praksi retko dešava.
"Zašto to sudovi ne rade, zašto pritvore ne zamenjuju jemstvom ili kućnim pritvorom ili nekom drugom blažom merom", rekao je Dimović.
O drugoj strani medalje, govori predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Ne sporeći mogućnost suda da ukine pritvor, upozorava da će uskoro isteći zakonski rokove za pritvore, pa će sudovi biti primorani da oslobode okrivljene a da istraga nije završena.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević kaže da zaista sud može da ukine prtivor, ali pitanje je da li treba da ga ukine, a da ne sprovede sve radnje koje treba i proveri sve što treba, kao i da li to lice treba zadržati u pritvoru ili ne.
"Sudovi ne mogu da vode određene istražne radnje gde je prisustvo branioca obavezno i zato su ljudi u pritvoru", rekao je Milojević.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda nada se da će se do nove godine postići dogovor advokature i Ministarstva pravde i, posle tri meseca, pravosuđe odblokirati.
