Izvor: Magyar Szó, 12.Jan.2015, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javni posao
Nakon skoro četiri meseca čini se da će advokati uskoro opet početi sa radom. Predsednik Apelacionog suda kaže da je od početka štrajka do početka novembra u zemlji trebalo odložiti ukupno 120.000 ročišta. Prema nezvaničnim procenama ovaj se broj do kraja godine udvostručio. Štrajk advokata je podelio javnost; dok pojedine advokate optužuju za pohlepu i neodgovornost, polazeći od stava da su svi advokati puni para, >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << drugi su pružili podršku štrajkačima koji istrajavaju u ostvarenju svog i javnog interesa, jer je Zakonom o javnim beležnicima država ukinula, između ostalog, i pravo građana na slobodan izbor.
Beogradski advokati su štrajk započeli 10. septembra prošle godine, a njihove kolege iz cele Srbije nedelju dana kasnije. Zahtevaju povlačenje Zakona o javnim beležnicima i pravnih propisa vezanih za ovaj zakon, odnosno uvođenje pravila koja bi osigurala ujednačeniji rad advokata i javnih beležnika. Traže takođe i povlačenje Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći s obzirom na to što ovaj Nacrt sa jedne strane ugrožava egzistencijalne interese advokata, a sa druge strane je i loše formulisan. Pored toga advokati su zahtevali i preradu svih zakona koji ograničavaju mogućnost obavljanja advokatskog posla, a tražili su i smenu ministra pravde.
Zakon o javnim beležnicima je bila samo poslednja kap koja je prelila čašu, nesuglasice između advokata i države su počele mnogo ranije. Naime država je tokom proteklih godina sa nizom zakona ugrozila ustavni i zakonski položaj advokata pokušavajući da ih usmerava po svom nahođenju. Kada sam predsednika Advokatske komore Vojvodine pitala šta stoji iza namere izvršne vlasti, on je odgovorio da su advokati skoro poslednja grupa koja je još uvek nezavisna od države, od njenog rukovodstva i od stranaka na vlasti. A ova nezavisnost, naravno smeta, naročito onima koji žele da imaju sve pod svojom kontrolom, čak iako govore da je Srbija demokratska država.
Što se tiče institucije javnog beležnika, Zakon koji reguliše ovu sferu su iskritikovali ne samo srpski advokati i međunarodne strukovne organizacije, već i Antikorupcijski savet.
Zakon o javnim beležnicima je od svog usvajanja 2011. godine više puta menjan, a Savet misli da je do ovih promena došlo u cilju da vlast donese zakon koji će više odgovarati budućim javnim beležnicima. Pojednostavljen je čak i postupak za sticanje statusa javnog beležnika. Kao i kod reizbora sudija, i prilikom izbora javnih beležnika, ulogu je dobila stranačka pripadnost, što daje mnogo prostora korupciji po mišljenju Saveta.
Jedan moj poznanik mi je ispričao sledeće. Kada se kao advokat iz Beograda raspitivao o tome po kojim uslovima može postati javni beležnik u glavnom gradu, dobio je odgovor da bi ga ta pozicija koštala samo 130.000 evra. Poslednjih meseci su slične izjave bile objavljene i u raznim drugim medijima, kao i trvrdnja da deo prihoda javnih beležnika, koja prema nezvaničnim informacijama mesečno iznosi između 20.000 i 30.000 evra, dospeva u stranačku kasu vladajuće stranke. Istovremeno nadležni iz dotičnih stranaka negiraju ovakve tvrdnje.
Mnogi su ukazali i na činjenicu da institucija javnog beležnika ima negativne posledice po državni budžet; kada stupaju na dužnost, javni beležnici ne moraju ni dinara da uplate u zajedničku kasu, dok su kasnijim izmenama tog zakona obavezani da uplate 30 posto od svojih prihoda. U Francuskoj su javni beležnici obavezni da uplate čak 80 posto od svojih prihoda državi.
Pored svega moramo znati i to da je Srpska javnobeležnička komora i dalje nezakonita, jer se prema važećim zakonima može osnovati samo sa sto članova, dok ova komora ima ukupno 93 člana. Interesantna je i činjenica da su javni beležnici nemo posmatrali pregovore i prepucavanja između advokata i ministarstva svih proteklih meseci.
Ministar pravosuđa, Nikola Selaković, se međutim nikada nije libio medijskih nastupa. Prilikom analize dve stvari se svakako vide jasno; možda sbog svoje mlade dobi, možda zbog svojih ljudskih kvaliteta, ali ministar nikako nije dostojan svoga položaja. Advokati su više puta ukazali na njegove stručne greške koje ukazuju na to da ministru poprilično manjka stručnog znanja, iako je pravnik. Sigurno je da je njegovo ponašanje u suprotnosti kako sa dostojanstvom tako i sa osnovnim normama ponašanja. U režimskim medijima je biranim rečima vređao predvodnike srpske i vojvođanske advokatske komore, izmišljao je teorije zavere po kojim je Miroslav Mišković taj koji je advokate potpaljivao na štrajk, odnosno finansirao ih za vreme istog, u cilju da obstruiše sudski spor koji se vodi protiv njega. Selaković je rekao i da je protest advokata napad protiv Aleksandra Vučića. Govorio je da je u toku državni puč, a nije se libio ni da stavi van snage unutrašnji pravilnik komore. Da iole poznaje zakone, znao bi da tako nešto ne sme da čini.
Reforma pravosuđa, tokom koje se već više puta reformisala reforma, čini se da sve više utvrđuje probleme umesto da ih rešava. Kao što je Slobodan Beljanski primetio - dok je kriza pravosuđa sve veća, sve je manje stručnjaka, a pravosuđe je postalo stvar lične hrabrosti u vremenu u kojem jedva ima onih koji mogu da odole pritiscima. S obzirom na to da je advokatska struka od ključne važnosti, kada su u pitanju ljudska prava i slobode, sve se to na kraju ipak tiče svih nas, šta god mi o tome mislili.
