Izvor: RTS, 11.Jan.2017, 13:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gvantanamo bej, 15 godina kasnije
Na današnji dan 2002. godine, zatvor "Gvantanamo" je primio prve zatvorenike, a 15 godina kasnije se u njemu još nalazi 55 ljudi, koji mahom ne znaju kada će ga napustiti.
Mučenje, nezakonito zatvaranje i štrajkovi glađu bili su samo neki od razloga zbog kojih je taj američki zatvor postao poznat.
Anti-Gvantanamo protesti danas >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se održavaju u Londonu, Los Anđelesu i Vašingtonu, gde organizacija Amnesti internešnel traži da predsednik Barak Obama iskoristi svoja ovlašćenja i pre Trampove inauguracije 20. januara konačno zatvori "Gvantanamo".
Zatvorenike i aktiviste zabrinjava činjenica da "Gvantanamo" i dalje radi, uprkos Obaminom obećanju da biti zatvoren, dok je i novoizabrani predsednik Donald Tramp nedavno tvitovao da smatra da preostale zatvorenike nikada ne treba pustiti i da ga treba dopuniti "lošim momcima".
Od otvaranja "Gvantanama", lociranog u američkoj vojnoj bazi na Kubi, umrlo je devet zatvorenika, od kojih se za sedam veruje da su počinili samoubistvo.
Tokom 15 godina postojanja, samo devet zatvorenika je osuđeno za neki zločin. Od 55 zatvorenika koji se i dalje nalaze u "Gvantanamu", jedan je osuđen, za njih devet suđenje je u toku, a za devetnaestoricu je odobreno puštanje na slobodu.
Međutim, čak se ni oni ne mogu radovati. Potpuno je neizvesno kada će biti pušteni, posebno s obzirom na to da su za njih petoricu odluke o oslobađanju donete još 2009. godine.
Oni ostaju u neizvesnosti, kao i preostalih 26 zatvorenika, protiv kojih nije pokrenut postupak ili zbog nedostatka dokaza ili zbog toga što su dokazi dobijeni mučenjem i iznudom – ili zato što za njih nije nadležan nijedan sud.
Kroz "Gvantanamo" prošlo oko 800 zatvorenika
Kroz ozloglašeni zatvor prošlo je skoro 800 zatvorenika, od kojih su neki podvrgavani mučenju, pa je između ostalog postao sinonim za tehniku mučenja zvanu "waterboarding".
Pored te tehnike, koja podrazumeva polivanje vode na lice zatvorenika prekriveno krpom, kako bi se izazvao osećaj sličan davljenju, prema rečima onih koji su pušteni, u "Gvantanamu" su primenjivane i razne druge tehnike: plašenje psima, uskraćivanje sna, zatvaranje nagih ljudi u mračne samice na duge periode.
Studija Avganistanske mreže analičara iz 2016. godine objavila je da su američke vlasti mnoge zatvorenike držale na osnovu veoma tankih dokaza.
"Svako je mogao biti zatvoren. Dokaz je mogao biti čak i beznačajan niz poznanstava – zatvorenik je poznavao osobu A, koja je poznavala osobu B, koja je poznavala osobu C, koja je poznavala Bin Ladena...", rekla je autorka izveštaja Kejt Klark.
Među zatvorenima je bilo i bar petnaestoro dece, poput Omara Kadra, uhapšenog u Avganistanu kada je imao 15 godina i optuženog da je bacio granatu na vojnika, te Muhameda el Garanija, koji je sa 14 godina bio najmlađi stanovnik "Gvantanama".
Garanija su teretili da se borio za talibane i da je bio član terorističke organizacije Al Kaide u Londonu, uprkos tome što nikada nije bio ni u Avganistanu ni u Engleskoj, a zbog nedostatka dokaza je pušten – sedam godina kasnije.
Agoniju preostalih zatvorenika možda najbolje oslikava rečenica Šakera Amera, puštenog 2015, nakon 13 godina provedenih u "Gvantanamu" bez optužnice.
"'Gvantanamo' se rukovodi samo jednim konceptom: kako uništiti ljudsko biće", rekao je Amer u intervjuu RT-u.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
