Izvor: Press, 22.Okt.2010, 03:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska bez struje i goriva!
Pored uličnih nemira i blokada luke, aerodroma i puteva, koji traju već više od nedelju dana, vlasti Francuske bore se sa nestašicom goriva i električne energije, koju su bili prinuđeni da uvezu
Francuska je potpuno paralisana štrajkom protiv reforme penzionog sistema, koji traje više od nedelju dana. Ta zemlja je bila prinuđena da počne da uvozi električnu energiju, a situacija u vezi sa snabdevanjem gorivom postala je dramatična. >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Istovremeno, policija je nemoćna da stane na put protestima, koji su se pretvorili u divljanje studenata i srednjoškolaca po ulicama gradova širom zemlje.
Francuska je za samo jedan sat u sredu morala da uveze 5.990 megavata struje, što je jednako količini koju proizvede šest nuklearnih reaktora.
Ne rade nuklearke
Nestašica struje uzrokovana je i redovnim remontom nuklearnih elektrana, ali i blokadom radnika. Naime, 15 od 58 nuklearnih reaktora, koji strujom snabdevaju oko 80 odsto stanovništva i industrije, trenutno nije u pogonu zbog redovnog godišnjeg servisiranja.
Opštem haosu u zemlji doprinosi i nestašica goriva, jer četvrtina od 13.000 benzinskih pumpi ne radi. Tome je najviše doprinela blokada najveće luke u Marseju. U njoj je trenutno zarobljen 51 tanker sa gorivom i još 10 brodova sa drugom robom. Benzinske stanice na kojima još ima goriva svakog dana mogu da „presuše". Takođe, štrajkači koji već danima blokiraju 12 rafinerija i 14 skladišta nafte, postavljaju barikade na putevima, tako da i oni prevoznici koji rade ne mogu da isporuče gorivo.
Oko 500 lučkih radnika i zaposlenih u rafineriji blokiralo je juče prilaz aerodromu u Marseju. Putnici, koji su želeli da otputuju sa tog aerodroma, morali su da se vrate. U blokadi su odranije i najveći aerodromi u Parizu „Šarl de Gol" i „Orli". Blokirane su i vazdušne luke u Nici, Nantu i Klermon-Feranu, a postavljene su barikade na prilazima aerodromu u Tuluzu.
Specijalci na ulici
Zbog velikih nereda u predgrađu Pariza i u Lionu, gde je policija upotrebila suzavac da prekine divljanje studenata i srednjoškolaca, koji su se priključili štrajku, predsednik Francuske Nikola Sarkozi naredio je specijalnim policijskim jedinicama da upotrebe silu kako bi očuvali mir u zemlji. On je upozorio demonstrante da neredi na ulicama moraju da prestanu.
- Video sam snimke iz Liona, to je skandalozno. Razbijači neće imati poslednju reč u jednoj demokratiji, u jednoj republici. Pronaći ćemo ih, uhapsiti i kazniti. Kako huligane iz Liona tako i iz svih drugih gradova. Građani neće biti taoci demonstranata - rekao je Sarkozi.
On je potvrdio da je policiji izdao naredbu da upotrebi silu kako bi oslobodila rafinerije, skladišta sa gorivom, aerodrome i uklonila barikade na putevima.
Inače, poslanici u francuskom Senatu danas treba da glasaju o spornoj penzionoj reformi kojom bi starosna granica za odlazak u penziju bila podignuta sa 60 na 62 godine, odnosno sa 65 na 67 godina za punu penziju.
Gnevni kao tokom demonstracija 1968.
Javnost u svetu počela je da poredi aktuelne proteste u Francuskoj sa studentskim demonstracijama iz 1968. Naime, nakon protesta 1968, koji su trajali skoro dva meseca, tadašnji predsednik Šarl de Gol podneo je ostavku i raspisao vanredne izbore. Proteste su započeli studenti kojima su se potom priključili i radnici iz svih grana privrede.
Jedan od lidera studentskog bunta 1968, Danijel Kon Bendit, danas poslanik francuske partije zelenih u Evropskom parlamentu, kaže da poređenje nije na mestu.
- Te 1968. niko nije proglasio generalni štrajk, te godine dogodio se spontani ustanak, najpre u školama i na fakultetima, da bi kasnije zahvatio jednu po jednu granu industrije. Na kraju su štrajkovali i radnici u privatnim kompanijama. Danas je drugačije, ali gnev naroda je isti. Nisu u pitanju samo penzije. Mladi ljudi su nezaposleni, ni njihovi roditelji nemaju posao, obrazovni sistem propada. Jednostavno, akumulirani gnev je eksplodirao - kaže Bendit i dodaje da su građani puni besa zbog lažnih obećanja predsednika Sarkozija.
- On je u predizbornoj kampanji obećavao građanima da će raditi više, ali i da će više zarađivati. Oni danas niti rade više, niti zarađuju više i zato su besni, a svoj bes ispoljavaju uličnim protestima - rekao je Bendit i dodao da je Francuska potrošila milijarde na spasavanje banaka i velikih kompanija nakon finansijske krize, a da građani za uzvrat nisu dobili ništa.
