Izvor: Večernje novosti, 28.Jan.2013, 22:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čačak: Obesio se zbog spore pravde

SEKIRACIJA, tuga, beda i očaj. Sve to se skupilo u duši Tomislava Vasovića (55), koji je u nedelju u svom skromnom domu, u Čačku, svoje muke prekratio omčom oko vrata. On je, da podsetimo, sa svojom suprugom Rumenkom, prošle nedelje započeo štrajk glađu ispred Osnovnog suda u Čačku, jer ni posle pet godina nije izvršena presuda ovog suda, po kojoj je trebalo da im se isplati oko 1,5 miliona dinara na ime nanete im nematerijalne štete, a zbog pretrpljenog bola nakon što su izgubili >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << njihovog sina Dalibora (18). Tragedija u kojoj je njihov sin ubijen dogodila se 8. januara 2001. godine, kada je Dalibora ispred Doma kulture u Čačku bejzbol palicom udario Dragan Krdžić iz Gornje Gorevnice. Dalibor je zbog teških povreda odmah prebačen u kragujevački Klinički cenatr, ali je, nažalost, posle 13 dana preminuo. Vasovići su tužili Krdžića, koji je odležao četiri godine u zatvoru, ali im dug na ime nematerijalne štete nikada nije platio. Zato su do pravde pokušali da dođu štrajkom glađu, prvo u novembru prošle godine, a potom i prošle nedelje. Snagu da se bori, međutim, Tomislav je izgubio i u nedelju je sebi oduezo život, tako što je presekao kabl od kablovske televizije i obesio se o kvaku od prozora... Porodica Vasović, njih sedmoro, o čemu su „Novosti“ već pisale, živi u veoma teškim uslovima. Podstanari su u trošnoj kući, a Rumenka i Tomislav ostali su bez posla. Jedino im stariji sin povremeno radi kao vozač kamiona, kako bi mogao da izdržava svoju suprugu i troje maloletne dece.SVE U ROKOVIMA PREDSEDNICA Osnovnog suda u Čačku Svetlana Krunić Tasevski kaže da je sud u ovom predmetu „sve uradio kako treba“, i da je presuda doneta u normalnim rokovima. Kada su prvi put štrajkovali glađu, jer presuda nije izvršena, odnosno nije naplaćen dug na ime nematerijalne štete, objasnili smo im da sud ne sprovodi izvršenje po službenoj dužnosti, već da je potrebno da podnesu predlog za izvršenje. Oni su to učinili 28. decembra prošle godine, a 14. januara je već doneto rešenje i prosleđeno sudskim izvršiteljima – ispričala nam je sudija Tasevski Krunić, koja je izarzila žaljenje zbog novonastalih okolnosti. Ništa nije ukazivalo da će to učiniti. Pričali smo da ćemo se boriti do kraja, da pobedi pravda. Samo smo želeli ono što je naše, kako bismo pomogli i nama i drugom sinu i njegovoj porodici – ispričala nam je Rumenka kroz suze. – Za Svetog Jovana bilo je 12 godina kako nam je Dalibor ubijen. U nedelju smo bili na groblju..., a kada se vratio kući prekratio je svoje muke. Od tuge, nemoći i očaja Tomislav više nije mogao da izdrži. Gledao je ovu dečicu po kući, unučiće, a nikako nije mogao da im pomogne, to ga je dotuklo... Danas, ispričala nam je Rumenka, nemaju novca da plate sahranu. Tražili su od grada da im pomogne... Kada smo kupili kuću u Kulinovačkom polju, i kada je trebalo da je isplatimo, ubili su nam Dalibora. Pošto je bio na Kliničkom centru u Kragujevcu 13 dana pre nego što je podlegao povredama, morali smo da kuću prodamo kako bismo platili sva lečenja i naš boravak tamo. Nažalost, posle toga ostadosmo i bez sina i bez kuće i bez para. Na ulici, bez igde ičega. Nadali smo se da će sud brzo završiti naš predmet, da će se presuda izvršiti, ali ništa. Oni nam u sudu kažu da imaju preče predmete... – jada se Rumenka. Nesrećna žena dodaje da će se ona boriti i dalje za pravdu. Moram da izdržim. Zbog pokojnog sina, zbog unučića, zbog Tomislava. Valjda će neko da nas pogleda... Ne bih želela da i ja dignem ruku na sebe...

Nastavak na Večernje novosti...